Penzioneri lešnicima popunjavaju budžet

Sve češće u potrazi za dodatnom zaradom penzioneri sakupljaju lešnike, od čega, kako kažu, mesečno mogu da zarade i oko 10.000 dinara.

Poslednjih dana avgusta i prvih septembra već godinama u Novom Sadu na gradskim ulicama stariji građani su u potrazi za lešnicima. Niske penzije teraju ljude da dodatno zarađuju na bilo kakav način, a lešnici su se pokazali kao unosan posao. Mogu da se nađu u gradu, a cena im je uvek dobra.

Na Detelinari, Novom naselju i Limanima, gde ima najviše ove biljke, jutra i predvečerja su vreme kada penzioneri beru lešnike. Potom ih preprodaju na pijacama.

- Imam penziju od 18.000 dinara, to je za račune i hleb. Ovako tokom ova dva meseca sakupim po petnaestak kila lešnika, nekad i više. Cena na pijaci je odlična, prošle godine 2.000 dinara, ove nešto manja, ali je opet dobra. Verujte mi, da nema lešnika, ne bih mogao da preguram zimu – kaže nam Dragutin Vujanić, penzioner iz Novog Sada.

Njegov “kolega” Miodrag Delić kaže da je bum sa lešnicima krenuo poslednjih godina kada su ljudi shvatili da od toga može da se zaradi. Kako dodaje, negde su već podelili svoje teritorije, te su jasna pravila ko gde bere, ali uvek bude nekih koji dolaze sa strane pa dođe i do prepirke.

- Prošle godine sam prodavao pored pijace i zaradio sam skoro dve moje penzije, ali sam imao problema sa komunalnom policijom. Ove godine ću direktno trgovati sa prodavcima na pijaci, manje ću da zaradim ali ću da spasem živce. Vidite, lešnika u gradu nema puno, tih koji su na javnim površinama, neke su ljudi sami sadili pa smatraju da su njihovi, a zainteresovanih je sve više – rekao je Delić.

Inače, uzgoj leske kod nas nije popularan iako imamo idealne uslove.

- Zadovoljavamo desetak odsto sopstvenih potreba, a sve ostalo uvozimo i to lošeg kvaliteta iz Turske. Kilogram je ove godine nešto jeftiniji nego prošle, do 1.500 dinara, ali je i to solidna cena. Kod nas se obično sade vrste istarski, apolda, davijana i avelino – kaže Mitar Uzelac, proizvođač lešnika.