Grožđe lošije rodilo, ali je nikad slađe

Jedini u poljoprivredi koji nisu zakukali na sušu proteklih meseci su vinogradari. Imali bi i oni razloga - rod će biti manji za trećinu. Zato je grožđe, makar ono konzumno, em nikad slađe, em je ranije stiglo!

Berba grožđa je ove godine počela petnaestak dana ranije nego prošle, u odnosu na višedecenijski prosek čak je i čitav mesec poranila. Sve je to, naravno, posledica sušnog leta.

- Moja je procena da je rod za otprilike 30 odsto manji, barem ovde kod nas na Fruškoj gori, a i kvalitet je različit, negde je bolji, negde na istom nivou. Kada su temperature preko 36 stepeni, a toga je bilo dosta ove godine, isti je efekat kao da je napolju hladno - biljka troši vodu da bi preživela. Različite sorte su različito reagovale, neke su stvarale slast, neke baš i nisu - priča dr Dragoslav Ivanišević sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

U Ministarstvu poljoprivrede imaju nešto optimističniju procenu - kažu, rod će biti umanjen za oko 20 odsto. Uprkos tome ili baš zbog toga, zbog suše, i u Ministarstvu očekuju da biti dobar kvalitet grožđa. Tu se pre svega misli na vinograde koji su zalivani i one starije, kod kojih biljke imaju dubok korenov sistem pa nije došlo do stresa biljaka usled suše.

- Bilo je idealno vreme za grožđe, manje prskanja, manje poležina, a slast je veća, taman kako treba - ima svoje viđenje problematičnog leta za grožđe Vladimir Pavlović, proizvođač iz Udovica kod Smedereva.

- Morate da probate, nemojte da bude na reč, jedino je degustacija merodavna, kakvo merenje slatkoće nudi nas Ljubinka Ivković iz komšijske Badljevice.

- Nije sve u šećeru, kod vinskih sorti to može da bude i mana, i zbog bukea i kod ovinjavanja. Veliki deficit vodenog taloga koji smo imali ove godine morao je da se odrazi na vinovu lozu, da je bilo više vode, imali bismo krupnije zrno, jedrinu i veći prinos - objašnjava Boban Marković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi sa sedištem u Kolarima.

Prošlogodišnji rod je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio 145.829 tona, daleko manje nego rekordne 2009. Tada je prosečan prinos po hektaru bio čak 10,6 tona, prošle se stiglo tek do 6,9. Ako i to što se ove godine obere bude manje za 30 odsto od prošle, džabe što je grožđe slađe.

Kakvo će vino biti od ovogodišnjeg grožđa saznaćemo kasnije. Ono što je sigurno jeste da će i tog vina, barem onog od domaćeg grožđa, biti manje.