Pravimo sistem u kom veće plate imaju najbolji

Ministar Branko Ružić prvi put govori o novom Zakonu o zaposlenima u javnim službama i otkriva koju će dosadašnju privilegiju oduzeti direktorima i da li će biti smanjenja plata.

Novi propis - Zakon o zaposlenima u javnim službama treba da se usvoji u parlamentu do kraja septembra. Ovim zakonom se reguliše sistem radnih odnosa i plata u javnim službama (zdravstvo, prosveta, uprava…). Godinama slušamo kako mora doći do profesionalizacije javnog sektora, a to praktično znači da se isprave nepravilnosti i plate budu transparentne i ujednačene. Posao započet u pređašnjim vladama po svemu sudeći biće okončan u vreme ove vlade, a osim sprovođenja propisa, ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojim upravlja Ružić, ostaje i posao više - borba sa sindikatima. Na platne razrede čekamo godinama i često su sindikati tvrdili da nam taj zakon nije ni potreban jer ne donosi ništa novo u odnosu na Zakon o radu? - Da nije potreban, ne bismo ulazili u ovoliki posao. Evo vam između ostalih samo jedna odredba - Zakon o radu, primera radi, ne reguliše konkursni postupak za prijem u radni odnos u javne službe. Ovim Zakonom konkurs postaje obavezan za sve. Time ne samo što dajemo šansu najboljima da rade već i ograničavamo dosadašnje pravo direktora da sam odlučuje ko može da se zaposli. Ipak, da bismo doživeli i da se vrednuje nečiji rad, treba po usvajanju zakona da prođe još naredna godina da bi konačno znali ko koliko treba da zarađuje?

- Imajte u vidu da nekoliko decenija čekamo da se rad konačno vrednuje na pravi način, a tu mislim i na direktore. Sve odredbe Zakona počev od konkursa biće sprovedene odmah, ali sa namerom smo ostavili celu sledeću godinu za ovaj deo posla. Hoćemo da ga uradimo temeljno zajedno sa sindikatima i da napokon počnemo da nagrađujemo one koji bolje rade, a oni koji pak to ne čine, uputimo na obuke, premestimo na neko drugo mesto ili, u krajnju ruku, otpustimo. Čitali smo mnogo o zloupotrebama u upravi da neko izmisli neko radno mesto samo da bi nekom svom dao veću platu. Kako ćete to rešiti?

- Kad smo krenuli da pravimo Katalog radnih mesta, bili smo šokirani razlikama u plati za jednak posao ili čak da oni sa manje angažmana dobijaju znatno veće plate. Daću vam primer jednog bibliotekara u Centru za socijalni rad koji prima preko 60.000 dinara, dok sam socijalni radnik čiji je posao daleko odgovorniji i ozbiljniji ima platu oko 48.000 dinara. Te razlike čine da su zaposleni nezadovoljni i demotivisani da rade, a kvalitet usluga ne pružaju zgrade, već ti ljudi. Zbog njih, i u konačnom, zbog svih naših građana, dajte da uredimo sistem jednom da valja, da bude pravičan prema svima, da bude transparentan i da bolje upravljamo i službama i finansijama. Da li to znači da ćete tu veću platu smanjiti?

- Zakon nikome neće umanjiti platu, već će se plate onih koji zarađuju manje povećavati dok ne dođu do nivoa svojih kolege sa većom platom. Kada se plate ujednače, onda ćemo pare koje budemo imali bolje raspodeliti, bilo prema opterećenju na poslu, odgovornosti ili riziku kojem se zaposleni izlažu. Zašto se onda buni sindikat prosvete?

- Ono što oni žele, a razumljivo je, da im se povećaju plate. Mi ovim zakonom to ne možemo učiniti, već to Vlada mora uraditi na osnovu ušteda u budžetu. Kažu i da im ukidate pravo da pregovaraju o ceni rada sa vladom, kao što to rade sada, mada trenutno kroz štrajk?

- Ne ukidamo pregovore, već mesto pregovora prebacujemo na Socijalnoekonomski savet gde sede svi reprezentativni sindikati. Pa kad imamo para, pare se dele svima podjednako, a ne da pojedinci obezbede sebi veća povećanja i onda imamo jedne koji stalno govore da „vlada favorizuje ove, a ne nas“i slično. A da li im ovim izbijate keca iz rukava da pregovaraju sa svojim resorima. Zar ne mislite da ćete navući gnev svih sindikata?

- Nijednom sindikatu ne osporavamo da pregovara sa resornim ministarstvom. Naprotiv, uvodimo ministarstvima dodatnu obavezu da planiraju zajedno sa sindikatima naredne korake, posebno u vrednovanju kvaliteta rada. Da malo razgovaramo o politici. Ponovo su aktuelni izbori, ovaj put beogradski. Da li će SPS na njih izaći na jedinstvenoj listi sa SNS?

- SPS preduzima sve potrebne korake u pripremama za beogradske izbore. Ono što jeste naš vrhovni cilj, to je da Beograđani dobiju stabilnu, odgovornu i sposobnu vlast koja će raditi u interesu naše metropole. Model našeg nastupa će svakako biti u funkciji ostvarenja tog cilja, kao plod dogovora sa strateškim partnerima iz SNS. Kakvi su vaši odnosi sa predsednikom Srbije i liderom SNS Aleksandrom Vučićem?

- Svi koji za zajednički imenitelj delovanja imaju boljitak za Srbiju i njene građane jesu strateški partneri. Obavljajući dužnost u kapacitetu ministra, smatram da reprezentujem samo jedan

šraf u uspešnoj mašineriji koju su postavili na noge, pre svega lideri dve vodeće partije u Srbiji, a to jesu, pre svega, predsednik SNS Vučić, ali svakako i predsednik SPS Dačić. S kojim ministrom najbolje sarađujete?

- Odgovoran posao kojim se bavim ne sagledavam kroz simpatije spram koleginica i kolega u Vladi. Uverenja sam da i svi ostali veoma odgovorno pristupaju realizaciji projektovanih ciljeva i da poseduju visok stepen svesti o zajedničkom delovanju. Svi mi predstavljamo jedan tim u kome sarađujemo međusobno zarad bolje budućnosti Srbije. Kako komentarišete formiranje nove vlade Kosova i izbor Haradinaja koji ne bi bio moguć bez učešća Srba?

- Veoma je važno da ne robujemo emocijama, mitovima i populizmu kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Formiranje Vlade u jednom nesređenom političkom društvu ili provizorijumu kakvo uostalom Kosovo i jeste, nije nimalo lak zadatak sa aspekta očuvanja našeg nacionalnog digniteta i poštovanja državnog razloga. Međutim, dovoljno je za početak uvažiti činjenicu da bez političkih predstavnika Srba i uvažavanja njihovih, ali i državnih interesa, formiranje te i takve Vlade nikada neće biti moguće. U najmanju ruku, ne bez visokog stepena političke nestabilnosti. Naš je interes da budemo maksimalno involvirani kako bi sačuvali pre svega pravo na egzistenciju 150.000 Srba koji dole žive.