Sva deca su jednaka

Protest roditelja iz Višnjićeva kod Šida zbog neslaganja sa odlukom da njihova deca idu u školu sa decom sa Bliskog istoka otvorio je Pandorinu kutiju i, plašim se, pokazao meni do sada nepoznato i najgore lice naše zemlje. Zemlje u kojoj očigledno nema mesta za one koji su drugačiji od nas „najboljih“.

Za decu, prvi dan škole treba da bude dan u kojima će mama da ih obuče u novo odelo, da im napravi frizuru i spakuje užinu u ranac. Da ih poljubi na kapiji škole i kaže da ih čeka nakon časova. Prvi dan škole mališanima treba da prođe u druženju sa drugarima iz klupe, u razmeni klikera i osmeha. Nažalost, za đake migrante stvarnost je malo drugačija. Prvog dana škole doveo ih je staratelj, prevodioc ili, ako su imali sreće, jedan od roditelja. Oni nemaju nov ranac, ne čeka ih spakovan sendvič i sveže voće. Ne razumeju jezik na kojem sva druga deca pričaju, a nisu im baš ni jasne čike i tete koji nešto viču okupljeni pred vratima škole. Razumeju samo mrke poglede upućene njima i ono što uspevaju da shvate ih već dovoljno plaši - “ne, mi ovde nismo dobrodošli“.

Od 2.500 ispitanika u „Blicovoj“anketi, čak 45 odsto ljudi reklo je da bi im smetalo da njihova deca idu u istu školu sa decom migrantima. Meni lično, taj procenat zvuči zastrašujuće. Kada smo postali toliko ksenofobični? Kada smo dozvolili da nas iracionalan strah od nečeg što je drugačije od nas toliko obuzme i promeni?

Kažite mi, kako biste se osećali da vas je, ne daj bože, rat naterao da izbegnete u tuđe i nepoznato? Kako bi vam bilo da u toj istoj tuđoj zemlji probate da za svoje dete obezbedite koliko-toliko normalan život, a na samom startu po vama ospu drvlje i kamenje?

Molim vas, ne želite tuđoj deci ono što ne biste poželeli

svojoj. Sva deca su ista i sva deca imaju pravo na besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. I na kraju krajeva, ko vam uopšte daje za pravo da sudite o nekome samo jer je drugačijeg materijalnog, nacionalnog ili pak verskog statusa od vas?

Ne želite tuđoj deci ono što ne biste želeli svojoj!