Ustaškim znacima nije mesto nigde u Hrvatskoj
IVO JOSIPOVIĆ, BIVŠI PREDSEDNIK HRVATSKE
Premeštanje table sa ustaškim pozdravom iz Jasenovca u Novsku nije rešenje, treba je ukloniti, nije joj mesto nigde u Hrvatskoj, ističe za “Blic” Ivo Josipović, bivši predsednik Hrvatske.
D odaje i da većina tamošnjih građana želi dobre odnose i trajan mir između Beograda i Zagreba, i da bi voleo da susret na predsedničkom nivou donese promenu u ozbiljno narušene odnose. Poziv predsednika Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog je, kako kaže, mudar i za Srbiju i Srbe koristan politički potez, a ulazak Srba u kosovsku vladu vidi kao znak političke zrelosti.
Čini se da je hrvatska vlada opet na staklenim nogama zbog spomen-ploče sa ustaškim pozdravom “Za dom spremni”. Mislite li da je tolerancija svih prethodnih vlasti prema ovom pozdravu dovela do toga?
- Nisu sve vlasti imale isti odnos prema ustaškoj ostavštini. To ustvrditi, bilo bi nepravedno. U vreme Račanove vlade, kasnije vlada Sanadera, Kosorove i Milanovića, bilo je ekscesa, bilo je ustašofila, ali ne i ovog nivoa povesnog revizionizma. Danas ustaštvo i četništvo zauzimaju sve više javnog prostora i ugrožavaju evropski, antifašistički karakter naših država. Još sam davno, dok nije bila ovako izražena, upozoravao na ustašofiliju metaforom o ustaškoj zmiji. Mnogi su to smatrali preterivanjem. Nažalost, sad se vidi da sam bio u pravu.
Tabla je pomerena iz Jasenovca u Novsku, ali je pozdrav ostao. Može li da ostane u društvu
Vučić ima veliku političku moć i voleo bih da je iskoristi za jačanje mira i saradnje.
antifašističkih zemalja iz Drugog svetskog rata?
- Ustaškim znacima nije mesto ni na jednom pedlju hrvatske zemlje, posebno ne tamo gde vređa uspomenu na žrtve ustaša.
Da li je pomeranje table samo odlaganje problema, a kojim je Plenković pokušao da kupi opstanak na vlasti?
- Ovo premeštanje ploče iz Jasenovca u Novsku nije rešenje. Ploča s imenima poginulih branitelja ima mesto bilo gde u Hrvatskoj, ali ne i ustaški znaci. Ono ne može biti loše u Jasenovcu, dobro u Novskoj ili drugde. Njega naprosto treba ukloniti.
Zato i Srbi komentarišu da nisu zadovoljni, da je pomeranje table parcijalno rešenje.
- Naravno, a isto misle i mnogi Hrvati. Ipak, moram primetiti da vladu koju optužujemo da žmuri nad povesnim revizionizmom i ustaškim znakovljem podržava vodeća srpska stranka u Hrvatskoj. Da, gospodin Pupovac i društvo iz SDSS-a prigodno zagovaraju antifašizam, protiv su ustaških simbola, ali svesrdno podržavaju vlast koja toleriše ustaško znakovlje.
Treba li on da izađe iz Vlade ili da ostane i bori se za prava Srba?
- Mislim da se u pitanju krije lažna dilema. Pupovac je vrlo važna figura hrvatske političke scene i na njoj je, da budem slikovit, oduvek. Napravio je puno dobra u posleratnim vremenima. Ali, smatram, već duže vreme vodi politiku koja ne donosi pravu korist srpskoj zajednici u Hrvatskoj, a bogme ni Hrvatskoj kao celini. Fama da je njegov ostanak u Vladi sudbinsko pitanje Srba je potpuno netačna. Ta vlast, u kojoj on kao brani prava Srba, toleriše ustaštvo, o ćiriličnim pločama u Vukovaru se više i ne govori, mnoga su pitanja vezana za povratak još nerešena, ne poštuje se Ustavni zakon. Podsetiću, u jednom je trenutku njegov pakt s pravim ustašofilima, Hasanbegovićem i društvom, sačuvao ovu vladu. Mnoge Pupovčeve govore bih potpisao.
Šta mu je činiti?
- Bolje bi se borio za prava Srba da s reči pređe na dela. Smatram da je uvredio i Srbe i Hrvate kada je lakonski rekao onu slavnu “nisam ja Šesta lička” na ideju da uslovljava opstanak Vlade napuštanjem politike devastacije simbola antifašizma, uključivši i uklanjanje Titova trga. Ovako, ispada da se manje bori za interese srpske zajednice u Hrvatskoj, više za uski, interesno profilirani krug u i oko SDSS-a. Uostalom, za SDSS glasa tek manje od 10 odsto Srba u Hrvatskoj. Većina, posebno u gradovima, glasala je do sada za SDP i neke druge stranke. SDSS zbog prednosti koju ima u finansijama i infrastrukturi, posebno zbog vrlo privilegovanog položaja u izbornom sastavu, ima položaj kakav ima na našoj političkoj sceni. Ali, vidimo, sve više se i među Srbima koji glasaju na manjinskim listama javlja otpor ovakvoj politici. I još nešto. Levica je u Hvatskoj danas slaba. Lako može doći trenutak kad SDSS i Pupovac više neće trebati desničarima. Budite sigurni, bez puno razmišljanja će ga otkačiti iz vlasti.
Ipak, čini se da i vi tražite pandan povampirenom ustaštvu u reaktivisanom četništvu u Srbiji, kako ste rekli. Imate li dokaz za to?
- Valjda se šalite?! Zar vam ništa ne znači rehabilitacija Draže Mihailovića, Kalabića ili Nedića, zar ljudi s titulom četničkih vojvoda nisu zauzimali važne položaje, zar u parlamentu nemate stranke koje simpatiziraju četništvo, čak se smatraju njegovim sledbenicima?! Zar se na vašim stadionima, evo kao nedavno na Partizanovu, ne izvikuju slogani i poruke šovinističkog karaktera, viču poruke bliske četništvu?! Pratite li internet ili vam ja moram pročitati sadržaj brojnih pročetničkih stranica, pokazati četničke pesme?! Ili da vas povedem u šetnju Kalemegdanom da vidite šta se sve od četničkih simbola tamo može kupiti? Meni su potpuno jednaki ustaše i četnici i niko me neće dobiti na priču da osuđujem jedne, a zaboravljam druge. Oni su komplementarne pojave. Uostalom, oni su i u II svetskom ratu odlično sarađivali i borili se protiv partizana za račun nemačkih i italijanskih okupatora. Nemojte pasti u zamku da vidite samo grehe jedne, ne i druge, svoje strane. To neće doneti ništa dobra Srbiji, kao što jednostranost i negiranje neoustaštva ne nosi ništa dobra Hrvatskoj.
Utisak je da se ne gleda blagonaklono na poboljšanje odnosa između Beograda i Zagreba. Može li najavljeni susret Vučića i Kitarovićeve to da promeni?
- Već par godina na delu je pogoršanje odnosa i za to su odgovorne obe strane. Poboljšanje tek treba da usledi, želim ga, nadam mu se. Ima onih koji ga ne žele, koji bi na granici podigli Kineski zid. Ali, to nije većina. Većina naših građana želi dobre odnose i trajan mir. Voleo bih da susret na predsedničkom nivou donese promenu u naše ozbiljno narušene odnose. Hoće li predsednički susret doneti bolje odnose ili će domet tih sastanaka biti rasprava o čokoladicama ili o tome za koga bi klinci trebali navijati, zaista ne znam.
Pomenuli ste čokoladice, navijanje, zajednički imenitelj im je predsednik Vučić. Šta mislite o njemu?
- Gospodin Vučić je predsednik Srbije i važno je da li ste vi u Srbiji zadovoljni njime. Njega, a i ostale zvaničnike u Srbiji gledam samo u kontekstu toga rade li na pomirenju i dobrosusedskim odnosima i kako se odnose prema pitanjima od zajedničkog interesa. Rano je za ocene o tome, Vučić je tek nedavno postao predsednik. Ima veliku političku moć i voleo bih da je iskoristi za jačanje mira i saradnje.
Hrvatska i Srbija kao da se takmiče u nabavci vojnog naoružanja. Da li treba da bude najvažnija tema - za Srbiju i Hrvatsku?
- Oružje je za mene loša tema, ali se ne može zanemariti. Što bolje i intenzivnije sarađujemo, manje ćemo misliti o naoružanju. Hrvatska predsednica legitimno želi razgovarati o vojnim pitanjima, posebno o vojnom angažmanu jedne velesile u našem susedstvu. Nadam se da će se u razgovorima potvrditi da saradnja Rusije i Srbije nije usmerena protiv Hrvatske.