Vučićevi Srbi
Sad kad je i Vladimir Putin stao iza Srpske liste na Kosovu, kako slavodobitno objaviše neki ovdašnji mediji, glavni trener našeg tima u simultanki sa kosovskim separatistima Marko Đurić može slobodno da promeni rezultat na semaforu i ubeleži rezultat 6:0 za nas. Još da Tramp preko Vučića, kad mu iduće nedelje ode u posetu, pošalje želje, pozdrave i podršku gospodi Simiću, Rakiću i ostalima, Srpskoj listi će samo nebo biti granica.
Tako ispada kad se na tu situaciju gleda žmureći na jedno oko. A zapravo, samo smo svedoci baražne propagandne vatre koja pokušava da relativizuje činjenicu kako je famozna Srpska lista, zapravo ekspozitura vladajuće stranke u Srbiji, samo pomogla da se ustanovi vlast čoveka kog država Srbija krivično goni za najveće ratne zločine, a da je korist tog poteza za srpsku zajednicu krajnje relativna. Kao najveće dostignuće se potencira činjenica kako bez podrške srpskih poslanika nema kosovske vlade, što je samo delimično tačno. Ta vlada i bukvalno visi o jednom poslaničkom glasu, tako da ukoliko neki Albanac politički „prevari“Srpska lista ne može spasti Haradinaja, pa će njena zakletva na kosovskom ustavu u ime Republike Kosoves ostati sramna menica bez šansi da bude naplaćena. Zna to i Aleksandar Vučić koji podržava potez Srpske liste uz ogradu kako je to njihova odluka, a i vrapci u Osojanima, Zočištu i ostalim mestima koje predsednik tako rado pominje demonstrirajući svoje poznavanje (i brigu) kosovske geografije (za razliku od ovih izdajničkih dorćolskih ispijača kafa) znaju da oni to nisu uradili bez blagoslova beogradskih vlasti. I sami su to u nekoliko navrata otvoreno priznali.
Tako da se o svemu priča osim o tome kakav konkretan efekat za dobrobit srpske zajednice na Kosovu će doneti ova kohabitacija i kojim boljitkom će biti naplaćen taj njen „ucenjivački potencijal“. Činjenica da uskraćivanje podrške srpskih poslanika može srušiti Haradinajevu vladu teško da nešto može značiti Srbima u Novacima kod Prizrena ili u Starom Gracku. Doći će neki drugi Haradinaj. Njima jedino ostaje da se pitaju zašto su sve ove godine svi oni koji su ulazili u kosovske institucije označavani kao izdajnici, Haradinajevi ili Tačijevi Srbi, a ovi sada se predstavljaju kao direktni potomci kneza Lazara.
Da se svih ovih godina Srbi, po nagovoru beogradskih vlasti, nisu držali po strani i politički getoizirali, arhitektura zakonodavne i izvršne kosovske vlasti bi sasvim drugačije izgledala, a Srbi bi u njoj bili daleko jači i stabilniji faktor nego što su sada ovi koji su projektovani kao kusur neke buduće političke trgovine.
Srbe na Kosovu može kvalitetno predstavljati samo ona politička snaga koja će jednako uzimati u obzir interes svojih sunarodnika od Prizrena do Jarinja, a ne oni koji rade po diktatu beogradske birokratije i u ime njihovih kalkulacija.
Mogu i treba kosovski Srbi da poštuju državu Srbiju, ali svoj život u pokrajini moraju uzeti u svoje ruke. Tako će i državu Srbiju isterati na čistac i naterati je da im pomaže na kvalitetan i dugoročan način. Srpske liste Beograd treba da priznaje i da im se nalazi, a ne da ih konstruiše i njima upravlja.
Srpske liste Beograd treba da priznaje i da im pomaže, ne da ih konstruiše i njima upravlja