MI SRBI SMO TAKVI, ŽIVIMO ZA KOŠARKU

KAKO JE SAŠA ĐORĐEVIĆ STVORIO NOVE POBEDNIKE

Ko želi da igra, uvek je dobrodošao. Ko neće... i ne mora. Svi znamo da je košarka u Srbiji više od običnog sporta. Bez obzira na to koliko bismo kao nacija voleli da fudbaleri osvoje nešto veliko, na kraju se sve svodi na Supermene koji probacuju basket kroz obruč. Aleksandar Đorđević je za Evrobasket okupio ekipu za koju Amerikanci na popularnim košarkaškim forumima kažu da je “sastavljena od rezervnih delova i Bogdana Bogdanovića”, jer nema Teodosića, Jokića, Nedovića... Međutim, oni zaboravljaju da i takozvani rezervni delovi u rukama majstora znaju da se “nabudže”. Ako ne verujete, pitajte Ruse, Italijane, Turke, Letonce...

Da, zna Sale mnogo toga. Zato ga je jedan Grk, posle naše polufinalne pobede protiv Rusije, upitao da otkrije zašto je taj trijumf onako burno slavio sa predsednikom Saveza Predragom Danilovićem, i da li misli da će njegova zemlja prvi put od 2001. slaviti evropsku titulu. Đorđević je na to rekao:

- Mi u našoj košarci imamo specifične odnose. Prosto, to je jedan način na koji ceo tim, pa i Savez, korača - mi koračamo podignutog čela. Mi se ne predajemo. Danilović i ja se 30 godina znamo, možda i više. Prošli smo mnogo bitaka zajedno, ovo je prosto prvi put da smo u jednu ušli u ovakvim ulogama, on kao predsednik Saveza, ja kao selektor. Mnogo je tu emocija... A što se tiče čekanja... Bilo je velikih medalja u našoj istoriji, imena zemlje su se menjala, ali ne i prestonice - Beograd. A mi smo vam takvi, mi volimo košarku, i to vam je tako i kod igrača, i kod trenera, i kod navijača, i kod medija. Mi samo šaljemo poruku. Ne znam da li ćemo uspeti, ali znam da ćemo uvek dati sve od sebe - rekao je selektor Đorđević Jer, u te tri Đorđevićeve reči stala je suština ovdašnje igre pod obručima. Ta ljubav je donela toliko neprospavanih noći zbog nekog Indijanapolisa, toliko radosti zbog neke trojke Hrvatskoj, toliko osmeha zbog neke odbojke Kiće i Moke, toliko čuda da im se ni broj ne zna. Znaju protivnici koliko nas ona diže tamo gde drugi ne smeju ni da pogledaju, znaju koliko je nemogućih misija u košarci postalo moguće zbog te ljubavi, kroz koju se sa kolena na koleno prenose mudre poruke, još od “profe”, preko gos’n Bore, do njihovih đaka, i đaka njihovih đaka. Znaju da se kroz nju prenosi i poruka o vicu u igri, još od Žućkove generacije, preko onih koje su i moćnije od Slovenije obarali na pleća, a baš uz takve podvige i takve junake stasavali su ovi sadašnji naši. Zbog te ljubavi, bre, mi i hodamo košarkom uzdignuta čela, kakva god da je bitka.

ZBOG LJUBAVI PREMA KOŠARCI SRBI HODAJU UZDIGNUTA ČELA, BEZ OBZIRA NA IME PROTIVNIKA