Pozadina srpsko-turske „ljubavi“
Ako je suditi po načinu na koji je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dočekan u Srbiji, mogao se steći utisak da se radi o vanredno važnom značaju za zemlju.
Isticanje velikog prijateljstva i najava saradnje u svim mogućim oblastima zvučali su kao da su odnosi Srbije i Turske nikad bolji i da im se smeši još svetlija budućnost.
Međutim, pitanje je šta se krije iza toga i šta su čiji interesi u tim obostranim hvalospevima, naročito ako se ima u vidu da odnosi dve zemlje nisu oduvek bili ni tako skladni ni prijateljski. Još od Hladnog rata oni su počeli da blede, devedesetih su bili pod uticajem dešavanja na prostoru bivše SFRJ, a zatim i rata na Kosovu, a ne treba smetnui s uma ni to da je Turska zemlja koja je podržala kosovsku nezavisnost.
Ipak, protekle godine, a naročito prethodnih dana, utisak je bio sasvim drugačiji, a prijateljstvo, investicije, ekonomska saradnja bile su ključne u skoro svakoj izjavi, i nešto poput najave “nove ere” odnosa između Beograda i Ankare.
To za “Blic” kaže i spoljnopolitički analitičar iz Ankare dr Erhan Turbedar, prema čijem mišljenju je poslednjih godina učinjeno dosta na razvoju odnosa.
- Oni su izgrađeni do te mere da je doček Erdogana podsetio na period prijateljstva između kralja Aleksandra Karađorđevića i Kemala Ataturka. Potpisani sporazumi i izjave pokazuju da su odnosi Turske i Srbije ušli u novo doba i da su počeli da se transformišu u neku vrstu strateškog partnerstva. Dok je više evropskih lidera sa ćutanjem pratilo puč u Turskoj prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio među prvim liderima koji je podržao demokratski izabrane vlasti, i stao uz Erdogana. To je bila i jedna od prekretnica u zbližavanju dva predsednika - kaže on.
Ekonomski i politički uticaj su dve ključne stvari pojačanog interesovanja Turske za Srbiju, i uopšte zapadni Balkan. Ekonomista Mahmut Bušatlija navodi da je za Srbiju važna saradnja sa bilo kojom državom, uz opasku da je Turska zemlja od 80 miliona ljudi, i da je prošle godine bila 12. najjača ekonomija na svetu.
- Dobro je imati ovakav početak sa velikom i razvijenom zemljom, ali je sada lopta u našem dvorištu. Ilustracije radi, dogovorili smo se o izvozu 5.000 tona govedine, ali je to smešno s obzirom na toliku populaciju. Međutim, ono što možemo je da sada toliko izvozimo, ali i da za recimo pet godina ponudimo 50.000 tona. To će onda biti dobra stvar, ali pre toga moraćemo sami da budemo u mogućnosti da toliko proizvedemo - navodi on.
Kaže i da nije siguran da ima baš toliko mesta za euforiju i da ga pomalo brine šta bi Srbija mogla da ponudi Turskoj. Njihova ekonomija je, kaže, vrlo zanimljiva, i to gotovo sve grane privrede.
- Zato ne znam šta bi za njih bilo toliko interesantno što već nemaju i što bi im se isplatilo da rade ovde navodi on uz opasku da su ovih dana iznošeni podaci da turske firme u Srbiji zapošljavaju oko 7.000 radnika, ali i da to nije ništa posebno “u zemlji u kojoj su zaposlena dva miliona ljudi”.
Bušatlija navodi da će Srbija Turskoj biti najbliže mesto preko kojeg se mogu približiti EU jer su, kao i mi sada, u pregovorima, “doduše poslednjih 30 godina”.
- Zbog geopolitičke situacije i svojih problema sa EU oni su otvoreni za saradnju sa svima. Sve ovo može da nam koristi ako bismo imali dugoročno ekonomsko planiranje, koje nemamo. Ono daje prioritete, pa bi jedan od njih mogao da bude i saradnja sa Turskom - objašnjava Bušatlija.
Zamislite kad bih ja šerovao, tvitovao i lajkovao sve tekstove protiv ambasadora Skota. Aleksandar Vulin, ministar