Stodenevni kevtavci,

P. S. Fabrika šizofrenije, u vlasništvu vlasti, jedina je fabrika koja profitabilno radi u Srbiji. Proizvodnja šizofrenije je svakodnevna, brutalna, besprizorna, pokvarena i zločinački smišljena

Od srca vam čestitam što već sto dana kevćete kako vam vođa naredi, mada ste i ranije kevtali isto tako, samo što vas je držao na kraćem povodcu. Zato ste sada još glasniji, ne bi li kevtanje u ušima gospodara bilo gromoglasnije. Rezultate stodnevnog rada vlade predstavila je osoba koja nevešto glumi predsednicu vlade. Ista ona koju je nedavno vođa odredio da bude golub pismonoša, koji će odneti pismo sa njegovim stavovima u Brisel, mada u Briselu njegovi stavovi nikog ne interesuju - te stoga dotična s pismom nije ni odletela. Sada slavodobitno najavljujete da ćete povećati plate i penzije, za onoliko za koliko ste ih smanjene pre tri godine. Ili manje. I tako veliku laž da je to vraćanje na staro - nazivate povećanjem. Umesto povraćajem otetog. Bez nadoknade za 36 meseci - koliko su iste bile smanjene. Ali, sve to je nebitno, usled nacionalne euforije zbog Erdoganove posete. Koja je bila praznik demokratije. I koja će nas pogurati na našem evropskom putu. Jer je Sultan Erdogan našem Velikom veziru dao smernice kako da, po njegovom receptu ograniči internet i dodatno devastira medije. I zato je narod u Srbiji klicao Sultanu Erdoganu, koji je za sebe napravio novu predsedničku palatu od 1.150 soba, koja je četiri puta veća od Versaja. I tako je nesebično prigrlio našeg sirotog Velikog vezira, koji živi u samo jednoj garsonjeri na nebrojeno mnogo lokacija u gradu. Čak su se i za ruke uhvatili i isprepletali prste, dok su se Alahu zaklinjali na večnu ljubav. Dirljivo je bilo gledati to obožavanje Sultana, uz kolektivnu amneziju za Erdoganovu izjavu od 23. oktobra. 2013. godine, kada je u Prizrenu rekao: „Turska je Kosovo i Kosovo je Turska.“Demarše koje smo tada slali sada smo zamenili klicanjem istom čoveku - jer je sada dodao i to da je Sandžak njegov zavičaj. Na to se nije osvrnuo ni vođin omiljeni tabloid koji nas je pre samo pola godine zastrašivao informacijom da Erdogan, sa Tačijem i Ramom, sprema rat za uništenje Srbije i stvaranje velike Albanije. Tako ispade da smo okupatoru priredili veličanstven doček. Na kome je ministar spoljnih poslova pevao po želji dva diktatora, dok ga je muftija kitio parama. Šta bi bilo da su poželeli i trbušni ples? Tu bi možda zaigrao i ministar odbrane, u dimijama, sa dairama i svežim dukatima oko vrata, koje je lično, za ovu svečanu priliku, poslala tetka iz Kanade. Dok se tetkino dete divi osuđenim ratnim zločincima iz Haga, pljujući Hrvate i Bošnjake, koji se isto tako dive svojim osuđenim ratnim zločincima. Balkanska krčma u svom najgorem izdanju, prethodnica i inspiracija svim današnjim rijalitijima u kojima je sve moguće, naročito ono što je primitivno, bahato, izopačeno, pokvareno, nenormalno i animalno. Svečana večera Sultana i Velikog vezira zapanjila nas i zato što predsednica skupštine nije bila u celosti obmotana u burku, kao onomad u Iranu, pa se bojimo da se turski Sultan štogod ne uvredi. Ali to se ispravilo u Novom Pazaru, uz bilborde sa Erdoganovom slikom i transparente: Vučić Erdogan, što je neodoljivo podsećalo na nekadašnji slogan Slobo - Sadame. Sve u svemu, bilo je to grandiozno zapišavanje Sandžaka u zajedničkom poduhvatu dva diktatora - jer, Srbistan je to. Još samo da Muftijin harem uđe u Ustav umesto sadašnje preambule - i sve smo oposlili kako treba. Zato vas pozdravljam vašim tradicionalnim pozdravom: Osman Aga noćima lumpuje - a diktator pet godina luduje. Zauvek vaš poslušni građanin, Srba