‘Kulturno‘ ‘ne‘ ženama

„Samo da nije žena“prećutna je, ali podrazumevana maksima

kojom se još uvek vodi konzervativno srpsko krilo. Sudeći po izboru Aleksandra Gajovića za državnog sekretara za informisanje, čoveka poznatog po stavu da damama nije mesto u politici, ovo načelo nije strano ni Ministarstvu kulture i informisanja.

Da ironija bude veća, za ovu poziciju imenovan je na sednici

Vlade Srbije prošle nedelje, iste one na čijem čelu stoji žena. Sve se dešava u trenutku kada Srbija hita ka modernom evropskom životu, usvajajući propise o rodnoj ravnopravnosti i učeći svoju decu u školama da se žene koje im u tim ustanovama pomažu zovu psihološkinje, a ne psiholozi, shodno rodno osetljivom jeziku.

Kakav će saborac ženama biti sekretar u bici za rodnu ravnopravnost?

„Ja ne vidim da bi žena

trebalo da bude na čelu države“, Gajovićeve su bile reči pre godinu dana, kada je gostujući u televizijskoj emisiji kao urednik „Ilustrovane politike“komentarisao predstojeće izbore. Izrečeno je opravdao objašnjenjem da je „retko bilo žena koje su bile uspešne u politici“. Slučajno ili s namerom, ali ovakav argument sadrži krupan logički propust - koliko istorija pamti slučajeva da je ženama bilo dozvoljeno da se uopšte obru u političkom ringu. Rečju, ako ne možete da glasate, ne možete biti ni izglasani, a upravo takvo stanje vekovima je pogađalo ženski rod.

Novopostavljeni sekretar se brzo i ogradio dodavši da one

imaju „racionalniji pogled na svakodnevicu“. Znači li to da se žene imaju baviti samo sitnijim problemima koje nosi dan? U krajnjoj liniji, sto godina nakon što je Dan žena priznat kao međunarodni praznik, u Srbiji ćete često čuti onu poznatu da je ženama mesto u kući. Ipak, vodeći se Gajovićevim izjavama, ostaje upitno kakvo ih tamo mesto čeka, jer je pomenuti istom prilikom rekao i to da je „muškarac onaj koji treba da vodi kuću“.

U sistemu ovakvih kulturnih vrednosti, ostaje pitanje da li će

Ministarstvo kulture i njen novi uposlenik moći da budu saborci žena u borbi za ravnoravnost.