DOK SMO MI ŽIVI, I TI ŽIVIŠ

Goca Tržan, Tijana Dapčević, Bojan Marović i Toni Cetinski kažu da vreme ne leči rane i da će njegove pesme i savete pamtiti do kraja života.

Danas se navršava deset godina od preranog odlaska pevača anđeoskog glasa Tošeta Proeskog, koji je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći na autoputu kod Nove Gradiške u Hrvatskoj. O besprekornom talentu, nezaboravnom i nezamenljivom glasu, a pre svega dobroti ovog makedonskog umetnika, večno će pričati mnogobrojne kolege i prijatelji koji se ne mire sa činjenicom da ga više nema.

- Ne želim da mi skidate kapu, samo želim da se ponosite mnome - rekao je jednom prilikom Toše neposredno pred smrt.

Danas ne samo da mu skidaju kapu za sve što je učinio, nego, baš kako je to i želeo, ponose se njime.

- Čini mi se kao da smo juče stajali zajedno, kao da smo juče pričali o onom sutra koje ne doživesmo. Veliki čovek, iskren i pošten. Daleko je više mogao, ali nebo je drugačije htelo. Ono što je ostavio mnogima je nedostižno. Može proći još sto godina, a dok budem disao i hodao, sećaću se svega. Ipak je istina ono što stari kažu da samo lepe stvari ostaju iza čoveka, a nadam se da njemu život nije više „igra bez granica”. Nadam se i da sluša sve ovo što činim sad - kaže pevač Bojan Marović.

Pevačica Tijana Dapčević kaže da ne prođe dan da ne pomisli na svog velikog prijatelja:

- Kako je moguće da je toliko vremena prošlo? Svaki dan ga pomenem, svaki dan pomislim na njega, čujem pesmu, isplačem se. Svake godine mi nedostaje sve više i više. Izgubila sam divnog prijatelja, divnog kolegu.

Čuveni dueti „Lagala nas mala” i „1.200 milja” koju je Toše snimio sa kolegama Tonijem Cetinskim i Gocom Tržan ostali su upamćeni kao veliki hitovi, a oni ističu da će večno biti prijatelji.

- Pamtiću ga po smehu, bio je pozitivan, izuzetno talentovan, staložen tip. Nije bio skroman. Iritiralo me je kada to kažu jer nije imao razloga da bude skroman. Uzimao je sve što je mogao. Voljeni nikada ne umiru. Njegov naslednik ne postoji - kaže Goca Tržan, dok se Toni obratio Tošetu emotivnim pismom.

- Evo deset je godina otkad te nema i fališ još više. Velika je praznina ostala nakon tvog odlaska i niko je nikada ispuniti neće. Zato, prijatelju, ne prihvatam da te nema jer mi je valjda tako lakše. Znaj da si uvek kraj mene i da si zaslužan za svako moje dobro delo, dragi moj Toše. Za gluposti i greške sam zadužen isključivo ja, znaš me. Znam da si tu negde i hvala ti na svemu što činiš. Voli te brat. I zato, posadiću dve ruže, neka rastu, neka se druže! Jednoj ću dati ime svoje, drugoj ime tvoje! U znak prijateljstva među nama, nek cvetaju godinama - između ostalog, izgovorio je Cetinjski.

Miroslav Rus, autor čuvene numere „Igra bez granica”, kao i nekih od najlepših pesama Tošeta Proeskog, kaže da sećanja na njega nikada neće izbledeti:

- Toše nije bio samo pevač, već i dobar čovek, humanista. Čuvajmo svi zajedno ove trenutke, jer to nije samo poruka sećanja na Tošeta. To je poruka međuljudskih odnosa i razumevanja.

NE ŽELIM DA MI SKIDATE KAPU, SAMO ŽELIM DA SE PONOSITE MNOME, GOVORIO JE TOŠE PRE SMRTI