Lubarda u prašini

Najvažnije u celoj priči jeste to da je slika nađena, da nije nestala ili preprodata

nije objavio tekst pod naslovom „Nestala Lubardina slika od milion evra”, verovatno javnost ni danas ne bi znala gde se platno nalazi. Pročitavši taj naslov, ministar kulture Vladan Vukosavljević je brže-bolje zakazao konferenciju u Domu sindikata i iza prašnjavog platna otkrio sliku „Industrijala”. (Šta uopšte tako vredno umetničko delo radi u prostoru koji se renovira i koji nije predviđen za čuvanje slikarskog platna?) Nismo nikoga optužili, samo smo se zapitali gde je vredno platno čuvenog slikara. Logično, jer jasnog odgovora nije bilo. Čak se i predsednica Skupštine Maja Gojković nedeljama bezuspešno raspitivala o tome gde se nalazi to platno. Rezultat svega je da je ministar kulture, uznemiren našim tekstom, ekspresno rešio problem lokacije, doduše pomalo ljut na nas što se bavimo ovim pitanjem jer smo „bezrazložno” digli paniku.

A da li smo? Sve u vezi s ovim slučajem je mirisalo na opasnu muljažu. Čitava ova priča izaziva mnogo sumnji kako to da je slika nađena odmah posle pisanja „Blica”, a mesecima pre toga niko nije mogao da dobije odgovor na pitanje gde se ona nalazi? Na stranu to što ministar nije ni znao kome slika pripada - da li državi, Savezu sindikata, novim vlasnicima Doma sindikata? Tek posle sufliranja saradnika, i ministar je saznao odgovor na ovo važno pitanje da platno pripada Savezu sindikata. U neformalnom razgovoru sa novim vlasnicima Doma sindikata saznali smo zašto ne treba da se bavimo ovom temom jer, kako kažu, slika je njihova, te šta nas briga gde se platno nalazi. Najvažnije u celoj priči jeste da je slika nađena, da nije nestala ili preprodata, za šta je posle svega postojala opravdana bojazan. To je najvažnije, ali je važno i da se utvrdi da li je u celoj zbrci bilo nečasnih namera. Ako nije, tim bolje.