Strela prosvetljenja

I pre podizanja spomenika ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću podignuta je prašina. I to zbog strele. Bolje rečeno, otrovnih strelica koje već danima razmenjuju predstavnici opozicije i vlasti od kako je na međunarodnom konkursu kao pobedničko rešenje za spomen-obeležje pokojnom predsedniku Vlade izabran predlog glavnog autora Mrđana Bajića. Brzinom strele koju će tek Đinđiću u čast izvajati, ovaj umetnik našao se u političkom mulju, brlogu i talogu kao da će od blata skulpturu praviti. Naime, „nestranački” kritičari smatraju da budući spomenik, to jest “izvijena strela, u jednom delu nepovratno prekinuta, ali nezaustavljivo usmerena ka visinama”, na preuređenom Studentskom trgu uopšte neće podsećati na pokojnog premijera. Postavlja se pitanje kakva bi to umetnina prolaznike u centru grada stoprocentno asocirala na najvećeg demokratu u novijoj istoriji Srbije kada se mnogi od njih sastaju „kod konja” u neznanju da je to, zapravo, skulptura namenjena još jednom državniku čija je vladavina završena atentatom - knezu Mihailu Obrenoviću? Što bi se reklo, ukusi su različiti s tim što je ovdašnje partijsko podneblje odavno preraslo granicu svakog ukusa. Zato posredi ove opšte halabuke nisu ni strela, ni autor, već ljubomorni naslednici Đinđićevog političkog dela i prosvetljeni naručioci spomenika. Stranka koja je najbliže saradnike i prijatelje pokojnog premijera razjurila imala je čitavu deceniju da se oduži svom lideru, pre svega, delima na vlasti, a ne nazivima ulica, platoa i trgova da bi sad surevnjivo reagovala na vanvremenske i vanpartijske tekovine Đinđićevog vremena. A šta je drugo nego nikad napisani testament ubijenog Đinđića do činjenica da mu stranka, čiji su se pojedini članovi iseljavali iz ulica sa njegovim imenom, sada podiže spomenik. Paradoksalno ili ne, što mu metak krvnika nije dozvolio, možda hoće “strela” nekadašnjih političkih neprijatelja - ostvarenje životnog ideala evropske Srbije.

Ukusi su različiti, a partijsko podneblje odavno je prešlo granicu svakog ukusa