Poraz letargije
Dok se zbrajaju hiljade potpisa koje su građani Srbije prethodnih sedam dana stavili na peticiju za izmene Krivičnog zakona kojima bi se omogućilo da ubicama dece bude određena doživotna robija, valjalo bi da se podsetimo kako je inicijativa započeta i kako je tekla.
Kada se Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“i otac brutalno ubijene devojčice, proleća ove godine usudio da animira građane u pomenutom pravcu, javnost i dalje nije bila dovoljno osetljiva prema toj temi. Jurić je svoje vreme i energiju tada (kao uostalom i danas) posvećivao uglavnom kontaktima sa porodicama čiji su najmiliji bili žrtve monstruoznih ubistava. U razgovorima koje je vodio sa novinarima „Blica“govorio je koliko su ga ta iskustva - emotivna ali i pravna - pogodila i koliko su ga učvrstila u nameri da se posveti radu na promeni zakona. - Imao sam priliku da izbliza posmatram ubicu i moje Tijane (15) i male Anđeline (3). Ta hladnokrvnost... takvi ljudi ne zaslužuju da ikada više vide slobodu i sunce dana - govorio je Jurić.
Korak po korak, ideja o promeni legislative dobijala je na zamahu. Nekoliko meseci kasnije, prvi predlozi predati su Narodnoj skupštini, konkretno njenoj predsednici Maji Gojković. S obzirom na to da je inicijativa već tada imala na hiljade poklonika, bilo je realno očekivati da će ona biti uvrštena u plan rada Skupštine i nadmoćnom većinom izglasana. Ispostavilo se upravo suprotno: nijedan od srpskih poslanika - njih 250 - nije preuzeo odgovornost da interese potpisnika inicijative i hiljada ljudi koje je podržavaju prezentuje u Skupštini. Jurić se, uz pomoć „Blica“, tada odlučio da podršku zatraži - direktno od građana Srbije. Peticija koja je data na potpisivanje u više od 40 gradova naše zemlje naišla je na očekivano pozitivan prijem. Ljudi su se u pojedinim mestima i sami nudili kao ispomoć, porodice su grupno dolazile da daju svoj potpis, podršku je pružila ne samo naša kuća već i kolege iz ostalih medija. Retko kada je Srbija bila tako ujedinjena kao oko ove peticije, i to je makar pokazalo da briga o deci i jedinstvena osuda zločina i dalje mogu da trgnu i najletargiječnije društvo. Ostaje da vidimo jesmo li probili letargičnost poslanika...