Je l’ vama jasno?

“Je l’ ti jasno?!” - uzvikivala je devojčica dok je strahovito

udarala po glavi svoju vršnjakinju u aranđelovačkoj Tehničkoj školi. Držeći joj nekakavu lekciju, potpuno pogrešno gradivo usvojili su i drugi đaci koji su sve to gledali uz smeh, čak i pomagali i zabeležili sve mobilnim telefonom. Dok se javnost zgražavala nad nasiljem, svima je gotovo neopaženo prošlo upravo ovo naredničko pitanje “Je l’ ti jasno?!”. Verovatno zato što je mnogima isuviše dobro poznato zvonilo u uvetu, kao jedna od duboko ukorenjenih vaspitnih metoda među roditeljima. Bez objašnjenja, autorativno “Je l’ ti jasno?!” još uvek je aktuelan recept roditeljstva koji je sada izašao iz usta šesnaestogodišnjakinje.

Zašto je samo jedan đak prijavio nasilje školi, što je roditeljima prećutala žrtva?

Škola je sve uradila, kaže direktor, čim su saznali za incident - skoro dve nedelje kasnije. Ni roditelji žrtve nisu do kraja isterali istinu na videlo kada je njihova ćerka posle škole došla gorućih obraza. Izmislila je neku priču. Sve su saznali pošto je snimak počeo da kruži među meštanima. Niko nije ni znao da deca iz škole dobijaju neprimerene poruke sa žrtvinog Fejsbuk profila, zbog čega je i došlo do obračuna. Nijedan đak nije imao poverenje u svoju porodicu da joj to prijavi, već je njih troje, ne pitajući zašto, krenulo sa pesnicama na devojčicu uzvikujući “Je l’ ti jasno?”.

Je l’ vama jasno koliko ima napuklih karika u ovom lancu

odgovornosti? Najzreliju odluku doneo je samo jedan đak koji se obratio pedagogu i pokazao snimak upravi. Da bi to uradilo mnogo više njih, pokazali su i maturanati iste škole preko Fejsbuka, objavivši da su njih nastavnici učili o duhu zajedništva i da je ova loša slika škole zasenila sve postignute uspehe, zbog čega primereno treba kazniti aktere.

I zaista, ova škola ima čime da se pohvali, u to nema sumnje,

ali u jednome četvrtaci su odali ključ problema - aktere su obeležili kao novoupisane i predložili da ih treba udaljiti iz institucije kojoj očigledno ne pripadaju. Svim spletom događaja vidi se da su to upravo i sami osećali, da nemaju kome da se obrate. I... je l’ vama jasno?