Neke žrtve silovanja nikad se ne oporave

Dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i adolescente i psihoanalitičar, kaže za “Blic” da je oporavak od traumatskog događaja kakvo je incest-silovanje, individualan i može da traje dugo. - Taj oporavak nekada se ne ostvari potpuno i te osobe mogu da tokom celog života nose teške psihičke, ali i telesne posledice. Neke od njih mogu da pribegnu i suicidu, a u nekim slučajevima dolazi i do osvetničkog ubistva, a potom i samoubistva žrtve. Naravno da ima i preživelih koji su ostvarili potpuni život: emocionalani, ljubavni, seksualni, formirali i karijeru i porodicu, ali im to uvek ostaje tamna senka nad periodom iz detinjstva kada su preživele ili preživeli incest. Veoma je bitno da se sudskim putem procesuira i kazni zlostavljač, jer se tako lakše rešava pitanje doživljaja krivice kod žrtve, a to je i osnov za moguću naknadnu satisfakciju žrtvi - kaže Vidojević. On navodi da traume koje žrtve dobijaju prilikom incesta mogu biti fizičke ili psihološke. - Fizičke traume mogu biti zavisno od tipa izvršenog seksualnog odnosa (sa penetracijom ili bez) i da li je uz to zlostavljač i fizički zlostavljao žrtvu ili ne. Psihološka trauma uvek postoji zbog odnosa bliskosti između zlostavljača i žrtve, zato se i zove rodoskvrnuće ili incest - navodi Vidojević. Kako dodaje, traumatizam je izraženiji kad postoji prinuda, upotreba sile ili pretnja za život. - Taj strah se posebno pojačava kada se pretnje i/ili seksualna zloupotreba nastavlja. Kada žrtva shvati šta se dešava ili šta joj se dešavalo, dolazi do veoma različitih formi psihološkog traumatizma kao što su široka lepeza poremećaja duševnog i telesnog zdravlja, depresivnost, pad samopouzdanja, bes i poriv za osvetom, poremećaji ishrane, smetnje u seksualnom životu i posebno ozbiljne smetnje uspostavljanja emocionalnih i seksualnih relacija u životu žrtve - kaže Vidojević.