Mrlja na obrazu Evrope
„Zar će mađarski graničari pucati na mene? Na mene su u Iranu već pucali, ako i Mađari zapucaju - po čemu se onda razlikuju od njih?“rekao je autoru ovog teksta Amir Rahimi (38), bankar iz Avganistana, koji je tog 15. septembra 2015. godine s mukom savladavao puste kilometre miratovačkog polja kod Preševa. Dan-dva kasnije, mađarske vlasti zatvorile su granicu i na nju postavile vojsku, koja je silom branila ulazak migrantima. Je li Amir bio među njima, ili se preusmerio u hrvatski Tovarnik - nije nam poznato.
Od tog razgovora prošlo je više od dve godine i
migrantska kriza, čini se, minula je preko Srbije. Sudbine stotina hiljada ljudi koji su od tada prešli put od Preševa (ili nekog drugog graničnog prelaza) do Horgoša ili Šida uglavnom su nestale iz masovnih medija. Hrvatske i mađarske vlasti su, međutim, stigle da u tom relativno kratkom periodu potpuno izgube obraz: vodeni topovi, gumeni meci i zapaljive političke izjave pobrinule su se za to. To što se u javnosti o njima ćuti ne znači da su muke migranata okončane. Poslednji slučaj koji je uznemirio javnost tiče se smrti Madine Husein (6), Avganistanke koja je sa porodicom oterana sa hrvatske teritorije na srpsku. U gluvo doba noći, nesrećna devojčica nije ni stigla nazad u Srbiju: na nju i njenu porodicu naleteo je voz na ničijoj zemlji, negde između Tovarnika i Šida.
#
Migrantska kriza nije prošla: buja u tami, iza kulisa, neometano i perfidno
Smrt devojčice otkrila je da problem ne da nije rešen, nego je u potaji stekao maligni karakter. Kada su se ugasile kamere i blicevi fotoaparata, srpski susedi su nastavili po starom. Srbija je sada ponovo u riziku da postane tampon zona za „odlaganje“migranata - ali to je potpuno sekundarna stvar. Ključni problem je u tome što ovde ne govorimo o otpadu koji se može „odložiti“u „zone“: u pitanju su ljudi. Zvuči banalno, ali je nužno da se na tu okolnost uvek iznova podsećaju ne samo oni koji o njihovim životima odlučuju, već i svi mi čiji glas (a pogotovo glasove na izborima) slušaju. Valjda bi ovde upravo države bivše Jugoslavije - između kojih su koliko juče cirkulisale izbeglice - morale da budu posebno osetljive.