Zovite ako vidite da me je vlast promenila

Kada sam sa Anom Brnabić pravio prvi intervju, bila je ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu. I na kraju tog razgovora imala je čudnu ali simpatičnu molbu. Izdiktirala je broj telefona i rekla da je pozovem ukoliko primetim da ju je vlast prom

I zato sam potražio odgovor iz prve ruke, delimično i na tragu konstatacije predsednika Aleksandra Vučića da je „Ana postala super političar. Pitate je za putovanja a ona prebaci na tablete i digitalizaciju”. Ono, jeste malo naučila da skrene temu, ali još je to daleko od žongliranja političkih veterana.

Pa, je li vas vlast promenila?

- Mislim da me je promenila. Ne u negativnom smislu, ali me je promenila. Nemoguće je da vas ovaj posao ne promeni, ali i dalje stoji da me zovete ako primetite da me je promenila negativno.

Ranite li vi sa prvim petlovima kao vaš prethodnik ili ste relaksiraniji?

- Nisam jutarnji tip, moram da priznam. U kancelariji sam obično između pola osam i osam, i dalje mi teško pada ovo ustajanje ujutru. Jednom sam rekla da ne postoji ništa što sam manje volela a više radila nego što je rano ustajanje.

Izgleda da vas osim ranog ustajanja muče opozicija i novinari. Čini se da ste postali osetljiviji na kritike koje dolaze sa tih strana?

- To je istina. Mislim da je to normalno kad u nešto ulažete toliko energije i ubeđeni ste da stvari idu napred, a ni opozicija ni određena grupa medija nikad ništa pozitivno da kažu. Te kritike su često neargumentovane i nisu konstruktivne. Ne kažu ovo ste uradili dobro, a ovo loše i ovako bi to trebalo promeniti da bi bilo bolje. I sve više ima kritika u smislu „što gore to bolje“. Ako može kakva katastrofa, to bolje za nas, imamo za šta da se uhvatimo. Te kritike su mi strašne. Duboko verujem da sa jako polarizovanim društvom kakvo imamo danas ne možemo da idemo napred održivo. Mi možemo da rešavamo neke ad hoc probleme i da se pomalo pomeramo, ali što je društvo polarizovanije, to je sve teže za neke ozbiljne pomake.

Kad kažete polarizovano društvo, na šta tačno mislite: na političku polarizaciju ili na nešto drugo. Ne mislite valjda da svi treba da budemo članovi Srpske napredne stranke?

- Ne. Mislim na polarizaciju koja se svodi na „za i protiv“. Na polarizaciju koja kaže sve ne valja ili sve je dobro. Daću vam primer. Pročitala sam u „Danasu” odličnu kritiku budžetskog izdvajanja za kulturu u tekstu gospođe Gorice Mojović. Iz tog teksta sam dosta naučila, videla sam jednu drugu stranu i dosta korigovala svoje mišljenje po tom pitanju. Tekst je potpuno kritičan, ali argumentovano do detalja govori šta škripi u odnosu prema kulturi i daje smernice šta treba uraditi, o kojima sam sela i razmislila.

Ima istine da nekad neće da se vidi kako se nešto i dobro uradilo, ali vlast se dovoljno hvali, da bi još i hvalospevi od opozicije i medija bili malo previše.

- Trudimo se da radimo u interesu države i građana i slažem se da bi trebalo brže u mnogim aspektima, ali je više nego očigledno da postoje uspesi i ne mislim da se o njima dovoljno priča…

I vi ste se inficirali tim virusom „velikog uspeha”?

- Mi smo izgleda društvo koje se prvo fokusira na negativne stvari i mnogo više slavi neuspehe nego uspehe, kako pojedinaca u svakodnevnom poslu i životu tako i ljudi u politici. Mislim da je to jedna od naših najvećih mana. Neka druga društva bi bila mnogo ponosnija na to da ste vi za tri godine uspeli da izađete iz neke krize…

Izvinite, ali iz krize koja traje trideset godina ne izlazi se za tri godine. Tri decenije ovaj narod živi loše, najviše zahvaljujući politici, pa se ta sumnjičavost prema uspesima ne može zameriti?

- Moguće.

U intervjuu RTS-u najavili ste taj bolji život. Ne bih da budem maliciozan, ali mnogi bi se složili da bolji život i postoji samo na RTS-u, a i tamo samo kao repriza. Da li nam zaista tako dobro ide kako tvrdite?

- Mislim da nam ide sve bolje i bolje ali, kao što ste i sami rekli, iza nas je 30 godina propadanja, malih uspona i opet padova, tako da će proći dosta vremena dok ovde ne bude svima dobro. Ali taj bolji život ne podrazumeva samo rad vlade i ako

samo vlada radi dobro, a svi ostali gledaju sa strane, teško da će biti bolje. Može vlada da bude superefikasna, ali ako svako od nas sebe ne promeni, pomoći nema. Činjenica da se za prekvalifikaciju u IT sektoru u prvom krugu prijavilo osam hiljada ljudi, u drugom dvanaest govori da se i tu u stvari pomeraju. Ljudi hoće da otvore neke druge perspektive.

Kako se osećate kao premijerka zemlje koja, izuzev Makedonije ima najsporiji rast BDP u regionu? Bude li vam krivo?

- Nije mi krivo, ja šire gledam stvari. Ponosna sam na svoju zemlju, drago mi je što sam predsednica Vlade i mislim da je pravi uspeh što uopšte imamo rast BDP- ja, jer ne idu zajedno ekonomski rast i fiskalna konsolidacija. Osim toga, ne treba samo gledati na stopu, već i na kvalitet rasta BDP-a. Neki može biti zasnovan samo na potrošnji ili samo na uvozu, što smo mi nekada imali. Ovaj rast, koliki je toliki je, ali je zasnovan na industrijskoj proizvodnji i na izvozu i ima zdrave osnove. Naravno, mi ne možemo s ovakvim rastom da očekujemo održiv napredak zemlje na duži rok i on se mora povećavati.

Kad ste pomenuli uvoz, neki ekonomisti tvrde da je u vreme vašeg mandata uvoz počeo da raste brže od izvoza. Je li to istina i ako jeste, zašto je tako?

- U ovom trenutku uvoz jeste veći od izvoza i to je uslovljeno sa nekoliko faktora. Jedan od njih je i veća cena nafte, a mi smo tu uvoznici i to pravi disbalans. Drugo, suša je desetkovala poljoprivredu, tu je i jačanje dinara koje vuče veću vrednost uvoza, tako da se nabralo nekoliko uzroka koji nisu odraz promenjene politike Vlade. S duge strane, naš izvoz snažno raste, industrijska proizvodnja od januara do oktobra u poređenju sa prethodnom godinom ima rast od 3,5 odsto - u oktobru 2017. je bila veća 4,4 odsto nego u oktobru 2016. Meni je tu važno i da imam redovne sastanke sa Fiskalnim savetom…

Sa kojim se često ne slažete…

- Ne bih rekla da se ne slažem, samo imamo različite poglede na stvari. Kada oni kažu da nema previše razloga da se brinem što je rast BDPa sporiji od projektovanog ako imamo dinamičan rast ekonomije, onda meni to uliva sigurnost.

A obavezuje li vas njihovo mišljenje da bi u 2018. penzije trebalo vratiti na nivo pre smanjenja?

- Taj problem sa penzijama moramo rešiti tokom iduće godine, jer ako ovako nastavimo sa pozitivnim trendovima u ekonomiji, udeo penzija u BDP-u doći će na održiv nivo. Onda se to može rešiti, da ljudi imaju penzije u skladu sa zakonom i dinamikom usklađivanja sa rastom plata.

Moguće da su penzije 2008. iz političkih razloga četiri puta povećavane, ali njihovo smanjenje od strane vlade koju ste nasledili nije ništa manje problematično; penzije su imovina i intervencija ima karakteristike krađe. Imate li utisak da se vlast ogrešila i o zakon i o jedan od najosetljivijih slojeva društva?

- Nemam taj utisak, a i objasniću. Ubeđena sam da su 2008. politički povećavane penzije i da ta povećanja nisu imala nikakvo ekonomsko opravdanje bazirano na većoj proizvodnji i većim prosečnim platama. Bila su četiri povećanja, dva puta redovno, ali dva puta su povećane vanredno - jednom 11 odsto i jednom 10 odsto. To je bilo neodrživo, vodilo nas je u bankrot i da više i nemate penzije. Jedina hrabra i odgovorna odluka je bila secite to ili odosmo dođavola. Mislim da je to moralo da se uradi. Ne mislim da i dalje treba arbitrarno odlučuvati o penzijama, ali moramo sačekati da dođemo do toga da udeo penzija bude na održivom nivou, što je ispod 11 odsto BDP i da krenemo u normalnu isplatu penzija.

Ne bih potezao onu priču o fikusima, ali imam utisak da je u predsedniku Vučiću ostao premijerski refleks i da vam često „pomaže u poslu“?

- Stvarno ne mislim da to radi. Bavi se poslom u okviru ustavnih ovlašćenja i njegov prvi prioritet, u koji ulaže najviše energije i vremena, jeste problem Kosova. To je i ozbiljna podrška Vladi, jer je meni ostavljen prostor da se bavim drugim, pre svega ekonomskim poslovima. Pa i ovaj sastanak sa premijerima Bugarske, Rumunije i Grčke, što je izazvao kritike, nije onako kako je predstavljano. To spada u domen međunarodnih odnosa, a Vučić tu ima i lična prijateljstva. Ja sam bila sa njima na sastancima i na radnoj večeri, tako da kritike ne stoje.

Dobro, a kad ćete vi da se sastanete sa predsednicima Bugarske, Rumunije i Grčke?

- Čim budem imala nešto konkretno da uradim sa njima, ali sam se srela sa premijerima. Mislim da je prednost što imamo odličnu saradnju između predsednika i premijera i što idemo u istom smeru i imamo mnogo veću dinamiku i za Srbiju zajedno možemo mnogo više da uradimo. Evo u nedelju će biti otvaranje Kliničkog centra u Nišu, otvoriće ga predsednik i mislim da je to fer. Zato što je nemoguće da sam ja za pet meseci završila taj klinički centar. Mi smo samo stavili tačku na već započeti posao, ali njegova je zasluga da je do kraja doveden posao počet pre gotovo pet decenija i korektno je da on to i otvori.

Je li moglo usvajanje Zakona o budžetu da prođe bez ovakve bruke i zar stotine amandmana poslanika vladajuće koalicije za koje ni sami nisu glasali nije ponižavanje parlamenta?

- Mislim da vladajuća koalicija vodi legitimnu političku borbu u Skupštini, ali isto tako mislim da je atmosfera tamo strašna i ne doprinosi reformama i napretku Srbije. Žao mi je zbog toga.

Pada li vam na pamet da se učlanite u SNS i mislite li da bi vam tad bilo lakše?

- U ovom trenutku zaista o tome ne razmišljam. Ali da ne bude da bežim od tog pitanja - ne mislim da bi moje učlanjenje nešto mnogo promenilo. Srpska napredna stranka mi pruža potpuno razumevanje i mislim da je prepoznala da su uspeh i rezultati važni.

Vidite li sebe u politici posle završetka premijerske funkcije?

- Dobro pitanje, ali sada ne znam odgovor. Toliko mi se čini dug svaki dan, i ko zna šta će biti do kraja mandata. 