Nesporazumi sa „takozvanim novinarima“

U intervjuu na RTS-u pomenuli ste „takozvane istraživačke novinare“. To vam dođe da sad i ja kažem „takozvani političari“. Da li vam se to otelo ili stvarno tako mislite o novinarima?

- Ne, ne mislim tako o svim novinarima, ali mislim da postoje neki novinari koji sebe zovu istraživački, ali za koje lično mislim da nisu istraživački, već takozvani istraživački novinari. Ne kažem da u Srbiji ne postoje istraživački novinari i mediji, ali nisu svi koji se tako zovu to i zaista. Mislim da su čist senzacionalizam obučen u odelo istraživačkog novinara. Mogu i da vam dam i nekoliko primera i dokaza zašto nisu, ali ne bih dalje ulazila u tu polemiku.

Na šta mislite, na ono što su pisali o vama?

- Da. To se odlično vidi na neistinama koje su iznosili o meni i mojoj porodici. Ali opet kažem, postoje i pravi istraživački novinari. Na nož je dočekana i moja izjava da u Srbiji postoji malo objektivnih novinara, ali mislim da je, na žalost, tako. To je moje lično mišljenje.

Posao novinara i jeste da kritikuju vlast, morate se na to navići?

- Nije problem kritika, ali je problem kada u novinama građanske orijentacije pročitate „oni bilmezi iz SNS-a“. U toj partiji imate više od 600.000 ljudi i ne možete tako da napišete.

Ne kažem da je to u redu, ali polemika na tu temu bi nas odvela daleko. Reči kojima mediji bliski vlastima opisuju političke protivnike vladajuće partije nije pristojno ni u kafani izgovoriti.

- Razgovarala sam sa Grupom za slobodu medija i opet dolazimo na priču o polarizaciji koja nas koči. I ta polarizacija u medijima je veoma loša za Srbiju i zato hoću da razgovaram i razgovaraću i dalje. Ne moramo da se slažemo, ali novinari mi nisu neprijatelji i ne mislim da imam neprijatelje u medijima.