Beograde na vođi,
U sred psihijatrijske dekompenzacije čelnika vlasti svih nivoa zbog Đilasove kandidature, te nakon njihovih urlika, kletvi i kleveta, usledilo je nešto blagougodno za uši svakog Beograđanina - glasača. Kompanija koja je osnovana sa 100 dinara osnivačkog kapitala, što je znatno manje od dnevne potrošnje građana, koja iznosi 365 dinara, slavodobitno je objavila prodaju 220 luksuznih apartmana nepostojeće kule „Beograda na vodi”. Za koju je 3. marta 2014. rečeno da će biti gotova do 2017. godine. To što je 2017. već prošla - nema nikakve veze. Bitno je samo da će, po novoj izjavi, stanovi biti jeftini: najmanje 6.000 evra po kvadratu. To će najviše obradovati beogradske penzionere sa Senior karticama, koji samo čekaju da im vođa lično, u žaru predizborne kampanje, saopšti koliki će popust na kupovinu ovog artikla imati. Kad se vrate sa 50% jeftinijeg jahanja na hipodromu, što im Senior kartica, takođe, velikodušno omogućava. Njima će se masovno priključiti i oni, koji zahvaljujući vođinom dvadesetpetočasovnom radnom vremenu i četrnaestosatnom uzdržavanju od uriniranja, imaju istorijski najveće plate - manje od onih koje su inače imali dok vođa nije počeo da radi za njihovo dobro.
Ipak, ostaje pitanje: Kako to da se opet najavljuje prodaja stanova, kada je vođa lično 3. marta 2014. godine izjavio da će 2.000-3.000 apartmana u kompleksu „Beograd na vodi” biti prodato unapred, a 2.000 već prvog dana. Dakle, po toj informaciji, već u prvoj polovini 2014. prodato je oko 5.000 stanova.
Godinu dana kasnije, tačnije 17. marta 2015. gradonačelnik Mali, inače vešt u računanju broja stanova, saopštio je da je „više od 1.000 građana do sada pokazalo interesovanje za stanove u dve kule u Beogradu na vodi”, podsećajući da će u dve kule biti oko 320 stanova. Što je 15,6 puta manje od broja stanova za koje je vođa govorio da su prodati, ili samo što nisu. Mada je, taj isti vođa, samo dan kasnije, ponosno obznanio: „Za četiri godine će i poslednji objekat sa makete biti gotov”. Dakle, do 2019. godine. I svakom dobronamernom glasaču je jasno da će i to obećanje biti ispunjeno.
Da stvar bude jasnija, pobrinuo se opet vođa, već koji mesec kasnije: 3. oktobra. 2015. godine. Vođa je obznanio da ima „neočekivano veliki broj zainteresovanih” za kupovinu stanova u „Beogradu na vodi”, po ceni od 2.500 do 2.700 evra po kvadratu, čemu su se i tada, kao i danas, obradovali penzioneri i radnici sa istorijski najvećim penzijama i platama. A, predstavnik kompanije, koja je osnovana sa 100 dinara osnivačkog kapitala, obavestio je javnost da ima ukupno 296 stanova na prodaju i da je više od 75% stanova prodato. Dakle oko 222 stana. Što je 22,5 puta manje od onoga što je vođa objavio 19 meseci ranije. A ako se na sve to doda sadašnja najava prodaje, vođina laž se povećava za još koju desetinu puta. Što je sasvim prirodno, očekivano i logično. Lako shvatljivo svima onima koji se sećaju fabrike čipova u Šimanovcima, u koju će Arapi uložiti četiri milijarde evra.
Sve u svemu: jasno je zašto su urlikom dočekali Đilasovu kandidaturu. Jer, Beograđani mogu da pređu preko Đilasovih mostova, deca mogu da idu u vrtiće i škole izgrađene za vreme njegovog mandata. A u „BEOGRADU NA VOĐI” mogu samo da skaču u blatu, dok im serviraju priče o prodaji hiljada nepostojećih stanova. Koje će kupiti građani zemlje čiji je privredni rast 7-8 puta manji od privrednog rasta Papua Nove Gvineje.
Zato vas pozdravljam vašim tradicionalnim pozdravom:
Dok čekaš BEOGRAD NA VOĐI - ćuti, glasaj i kosku glođi.
On svakoga dana svoje prethodne laži zatrpava lopatama novih laži. A ponekad i bagerima... Fantomke gratis...