PESIMISTIČKI VODIČ ZA 2018-2028.

Nakon rekordne cene za bitkoin u 2017, sledeće godine vrednost te kriptovalute mogla bi da premaši vrtoglavih 40.000 dolara zbog sve većeg straha zbog sigurnosti finansijskog sistema. Uspostavljanju održivosti digitalnog novca na masovnom tržištu moglo bi da doprinese i ako neka velika kompanija poput “Alibabe” usvoji sopstvenu kriptovalutu. Tada bi bitkoine mogle da usvoje i zemlje sa klimavim ekonomijama, poput Venecuele i Grčke i nekoliko afričkih zemalja, što bi cenu bitkoina dovelo do neverovatnih 100.000 dolara. Tu nije kraj rasta kriptovalute. Hakeri već sada koriste viruse da utiču na finansijski sistem, a jedan takav koji “Blumberg” naziva “crvotočina” mogao bi da se pojavi 2023. i pokupi podatke i gotovinu sa računa. U naredne tri godine nastao bi haos u globalnom bankarskom sistemu koji bi za rezultat mogao da ima zaobilaženje banaka u poslovanju i izdavanje digitalnog novca direktno u domaćinstva. Do 2028, komercijalni zajmodavci bi se raspali, a globalni finansijski sistem menjaju digitalne valute. Bitkoin bi mogao da vredi čak milion dolara. Francuski penzioneri 2018. protestuju zbog pokušaja predsednika Emanuela Makrona da reformiše penzioni sistem, a izbori u Italiji pokazuju oštru podelu između generacija. Glasači stariji od 50 godina glasaju za Silvija Berluskonija koji obećava da će sačuvati njihov novac za crne dane i pobeđuje na opštim izborima. Već dve godine kasnije, sa padom radno sposobnog stanovništva, države bi teže mogle da izdržavaju penzionere, zbog čega bi Portugal, Italija, Španija i Grčka pale u novu finansijsku krizu. Makron i Angela Merkel su toliko nepopularni da ne mogu da nametnu fiskalnu disciplinu, pa EK kažnjava njihove zemlje zbog kršenja pravila o deficitu. Makron bi mogao da preda vlast levom kandidatu Žan-Liku Melenšonu do 2022, kada bi Škotska mogla ponovo da glasa da se odvoji od Britanije. Do 2024. u većem delu Evrope nezaposlenost među mladima je oko 50 odsto, a vlade počinju da se raspadaju zbog dugova. Katalonija ponovo glasa da napusti Španiju, a Madrid je toliko siromašan da to ne može da zaustavi. Četiri godine kasnije, Belgija se deli na: francuski, flamanski i na Brisel, glavni grad onoga što je ostalo od EU. Pjongjang je mnogo puta ove godine tvrdio da ima raketu koja može da pogodi SAD, a ako bi 2018. jednu takvu lansirao, Tramp bi uprkos najavama mogao da odustane od vojne intervencije i u dogovoru sa kineskim predsednikom, da Kina, jedina saveznica Severne Koreje, u potpunosti zatvori granicu. Godinu dana kasnije, severnokorejska državna TV objavljuje da je lider Kim Džong Un neočekivano umro od srčanog udara. Novi režim se složio da denuklearizuje zemlju. Trampov rejting raste, a veze sa predsednikom Kine su odlične. To bi moglo da dovede do prodaje američkog oružja Kini već 2020. Na poslednji dan Trampovog drugog mandata Kina najavljuje aneksiju Tajvana, a Tramp taj potez pozdravlja. Odgovor iz Japana – razvijanje nuklearnog oružja, što je potez koji bi mnogo da uvede Aziju u novu trku naoružanja do 2028. godine. Otkriće tehnologije baterija već u 2018. otvara put ka masovnoj proizvodnji jeftinih električnih automobila, zbog čega OPEK još više ograničava proizvodnju nafte. Do 2020. cena pada na 40 dolara po barelu. Saudijski kralj Muhamed bin Salman počinje da gradi megalopolis u pustinji. Ekonomije od Japana do SAD bore se za opstanak, a cena nafte koja bi do 2021. pala na 20 dolara najviše bi pogodila Rijad i Moskvu. Do 2024. Rijad je u ekonomskoj depresiji. Vladimir Putin se povlači iz politike, ali nastavlja da upravlja preko predsednice Elvire Nabijuline. Nafta pada na 10 dolara. Četiri godine kasnije, Saudijska Arabija napušta izgradnju megalopolisa, OPEK se raspada, a Nabijulina se bori da spreči raspad zemlje.