Do Srbije stignu pasoši, ali ne i gastarbajteri
Za 50 evra gastarbajteri na granici prolaze bez overe pasoša, što je samo jedan od trikova kojim sebi ilegalno produžavaju boravak u zemljama Evropske unije, ugrožavajući opstanak šengenskog viznog režima Srbiji.
Naime, Srbi koji na crno rade u zemljama Evropske unije, a odlaze sa domaćim papirima, u državama članicama Unije mogu boraviti samo tri meseca u periodu od pola godine, što znači da imaju pravo da u EU godišnje borave u dva navrata po tri meseca, ali da između odlazaka tri meseca moraju da provedu kod kuće.
Međutim, naši građani su, prema rečima naših izvora, našli više načina da produže svoj boravak u EU, ali i da prekrše pravila. Kako opisuje naš izvor, jedan od načina je podmićivanje carinika na granici s Mađarskom, koja je obično prva stanica onima koji putuju u zemlja centralne Evrope. Postoje sumnje da pojedini carinici u zamenu za pedesetak evra neće overiti pasoš tokom kontrole i tako praktično njihov ulazak u EU neće biti zaveden.
- Jedini trik je da povratak kod istog carinika koji će ponovo uzeti pasoš i pogledati ga, ali ga neće provući kroz sistem. Vođe puta, uglavnom radnika koji idu u Slovačku, radnicima nude da im ovako srede duži boravak - navodi naš izvor.
Oni koji rade u drugim zemljama EU takođe imaju svoj način da produže boravak, i to dok borave u zemljama EU.
- Osoba koja poznaje carinike i ima dogovor sa njima pokupi pasoše svih ljudi koji rade u istom mestu pre isteka trećeg meseca i odnese ih na granicu Srbije Sr rbije i Mađarske. On carin cariniku niku ostavlja pasoše i vraća se u Srbiju - navodi naš izvor, i dodaje da se osoba koja je uzela pasoše nakon nekoliko dana vraća na granicu i uzima ispečatirane pasoše koji su prošli kroz sistem, a zatim ih vraća ljudima u zemljama u kojim rade, dok sistem prepoznaje da su se oni na vreme vratili u Srbiju.
U rešavanju situacije su Evropskoj uniji vezane ruke, pošto je obezbeđivanje granica i sprečavanje ovakvog vida zloupotreba u nadležnosti država članica. Države članice odgovorne su i za istrage eventualnih zloupotreba, l tb ali li naš ši izvor iz Evropske komisije kaže da se nešto ipak može videti kroz evaluaciju sistema šengena koju EU sprovodi zajedno sa državama članicama.
- Direktiva sankcionisanja poslodavcima zabranjuje zapošljavanje neregularnih migranata i obavezuje države članice da uvedu novčane, administrativne i krivične sankcije prema poslodavcima koji zapošljavaju takve ljude - navodi naš izvor.
Kako dodaje, Evropska komisija je u septembru prošle godine istakla potrebu da države članice povećaju broj kontrola inspekcija rada u ekonomskim sektorima visokog rizika, uz upozorenje da će zbog suprotnog delovanja države članice snositi sankcije, ukoliko je to potrebno.
Prema zvaničnim podacima EUROSTAT-a tokom 2016. godine, u EU bilo oko milion građana drugih država koji su u Uniji boravili ilegalno. Od tog broja je samo polovini naređeno da napuste Uniju, dok je svega 226.000 ljudi, odnosno jedna četvrtina, zaista i vraćeno u matične države.
226 hiljada ilegalnih migranata je vraćeno 2016.