Dabrovi iznerv

Jazavac iz satire Petra Kočića završio je pred sudom jer je seljaku iz Bosne pojeo kukuruz. U Mačvi je situacija obrnuta, pred sudom bi mogli da završe poljoprivrednici, ali zbog dabra.

Dabar se u ove krajeve vratio 2004. godine, posle vekovnog odsustva, jer smo ga istrebili pre više od sto godina. Pre 14 godina, vlada nemačke pokrajine Bavarske poklonila je Srbiji 31 dabra, a njihovi potomci su se u međuvremenu namnožili. Dabrovi ne čine štetu poljoprivrednicima kao jazavac iz priče Petra Kočića, ne jedu kukuruz i ostale useve, ali izazivaju poplave.

Dabrovi žive u kanalima za odvodnjavanje vode iz plodnih parcela. U njima od drveća, koje seku zubima, prave brane i tako sebi regulišu nivo vode da bi mogli nesmetano da plivaju i hrane porodicu.

Da bi bili aktivni preko cele zime, potrebno im je dovoljno duboko rečno korito, da se ne zamrzne do dna. Branu grade da bi podigli nivo vode u reci ili potoku u kojem žive. Time usporavaju vodu i nesmetano plivaju. Tako sebi prave zgodu a seljacima zadaju glavobolju.

Kada padnu kiše, brana ovog “neimara” podigne nivo vode, a višak poplavi oranice. Kada meštani pokušaju da pročiste kanale, uznemire se udruženja za zaštitu životinja. Uplašeni zbog visokih kazni, poljoprivrednici trpe štetu, a naknadu za odvodnjavanje uredno plaćaju državi.

- Vidite kolika je prepreka. Ta brana koju dabrovi prave prepreči da voda otiče i ta voda se izliva u naše njive - objašnjava Mika Pršić.

Voda koja se izlije iz kanala ostaje u njivama, pa mačvanski paori mesecima ne mogu da uđu u svoje posede.

- Voda iz njiva bi trebalo da se uliva u kanal koji dabrovi zatvore branom. Naravno, mi dabrove ne smemo da diramo - kaže Miloš Damnjanović.

Meštani nisu dirali da-