Dobra plata od uzgajanja bukovače
Grana poljoprivrede kao i svaka druga, s tim što ne podrazumeva ni uzgoj životinja ni biljaka, već bića koje ima životinjski sastav ćelije, a raste kao biljka - gljivarstvo.
Proizvodnja pečuraka, konkretno bukovača, jeste biznis u kom je znanje primarna investicija. Za razliku od vrganja i šitakija, uzgoj bukovače ne zahteva velika ulaganja, ona se otplate za par meseci, a opet jeftinija je od pomenutih vrsta i tako dostupnija kupcima. U poređenju sa šampinjonom, koji raste na đubrivima i neophodan mu je hemijski tretman, bukovača hoće zdravu sredinu i ne podnosi prskanje - i kap vode je pogubna za nju.
- Najisplativije je raditi kod kuće, u podrumu, štali, garaži. Nije posao od koga se možeš obogatiti, ali možeš pristojno da živiš - priča Blagoje Radišić, penzionisani vatrogasac iz Užica, koji se posvetio proizvodnji bukovače.
U Užicu je zagađen vazduh, koji ova pečurka ne trpi pa Radišić radi u zlatiborskom selu Tripkova. Na drvetu, panju, talogu od kafe - na raznim podlogama se uzgaja, a Blagoje to čini u džakovima sa čistom slamom.
- Punjenje vreća sistemom red slame, red semena je, ako se radi ručno, najteži posao, jer materijal treba gusto sabiti da bi džak bio idealne težine između 16 i 18 kg. Da bih olakšao sebi, napravio sam prostu mašinu za sabijanje kaže Radišić.
Džakovi se dvadesetak dana, poređani tako da se ne dodiruju, drže u tamnoj prostoriji u kojoj se dozira provetravanje na 20-22 Celzijusa. Kad vreće pobele od žilica pečurki, sele se u drugu prostoriju i kače jedna iznad druge.
- Tu se svetlošću simulira smena dana i noći, pušta se svež vazduh, idealna temperatura je od 15 do 18 stepeni. Bitna je vlaga koja se ubacuje vodenom maglom ili vlaženjem poda. Posle pet do sedam dana počinje da raste prvo kolo, a za branje treba sačekati još koji dan. U tri isplativa kola nabere se pečuraka 20 do 30 procenata od težine džaka, 3-5 kilograma - objašnjava Radišić i dodaje da jedan proizvodni ciklus traje tri meseca, a potom se kače novi džakovi.
Srđan Lazić i Ana Cvetić iz Užica su letos eksperimentalno počeli da gaje bukovače u turi od stotinak džakova. Već u novembru su zakupili halu od 400 kvadrata na brdu Gornja Pora iznad užičke kotline.
- Krenuli smo sa 250 džakova, a kako se tržište otvaralo, svake nedelje smo ubacivali po još toliko. U prvom kolu smo imali 2,7 kg po džaku, a od naredna dva očekujemo po pet kilograma. Sada imamo 1.050 vreća, a zaposlili smo i dva radnika priča Srđan Lazić.
On ne sabija džakove sam, već ih kupuje od Radišića za 350 dinara, malo skuplje od kilograma bukovače.
- Uložili smo između četiri i pet hiljada evra. S obzirom na to da planiramo proširenje, još nemamo kalkulaciju za koliko će se investicija otplatili, ali svakako to neće biti duže od nekoliko meseci objašnjava
Lazić. ■