Pet pravila da izbegnete nesreću u lovu
Trojica poginulih lovaca i jedan ranjeni čuvar - crni je bilans nesreća u srpskim lovištima u januaru 2018. godine kakav nije zabeležen godinama.
Da je Srbija gora od proseka u odnosu na evropske države po broju poginulih ili povređenih u lovu, tvrdi i Dragan Šormaz, predsednik Lovačkog saveza Srbije, ističući da su takve nesreće posledica nepažnje i neodgovornosti pojedinaca. U Srbiji je registrovano oko 75.000 lovaca, a tokom 2016. i 2017. godine nije bilo smrtnih ishoda, već samo povreda, i to devet 2016. i četiri 2017.
- U poslednjih nekoliko godina 90 odsto povređivanja i nesreća imali smo kod iskusnih lovaca. Čovek misli da sve zna jer 30 godina ide u lov i opušteno se ponaša. Imali smo samo jedan smrtni slučaj u okolini Despotovca pre nekoliko godina, kada je neiskusan, mlad lovac tek kupio pušku koju je želeo da pokaže svom drugu. Ona je opalila i ubila njegovog drugara - objašnjava Šormaz.
Pre nekoliko godina je pamte lovci još jedan strašan primer - čovek sa lovačkim iskustvom dužim od 40 godina ušao sa kolegama u svoj džip, stavio napunjenu pušku između nogu i krenuo da vozi. Puška je od treskanja opalila, njega ubila, a prijatelja koji je sedeo iza njega teško ranila.
Pet pravila bezbednog ponašanja u lovu je najvažnije, ističe predsednik Lovačkog društva Srbije. Njihovo poznavanje je obavezno za polaganje lovačkog ispita, a lovcu su potrebni i oružani list, dozvola i lovna karta.
- Municija ne sme da se stavlja u pušku dok se ne uđe u lovište, a čim se izađe napolje, puška se odmah prazni i prelama. Kada je grupni lov u pitanju, ovo je prva stvar koju grupovođa ujutru izgovara dok drži govor lovcima. Sledeća je da se sa puškom uvek mora rukovati kao da je napunjena. Uvek se o tome mora voditi računa. Biti odgovoran prema pušci i prema onima koji su oko vas navodi Šormaz.
Jedno od ključnih pravila je i da se puška uvek uperi samo u cilj u koji se želi pucati. Lovac uvek mora biti siguran u to u šta puca. Cilj mora biti jasan. - Možete da pucate iz puške samo ako ste apsolutno sigurni da je to bezbedno po okolinu. To je četvrto pravilo. Imali smo jedan slučaj da je lovac ubio prijatelja u žbunju jer je bio obučen u crno i nije imao fluorescentan prsluk, pa je kolega pomislio da se radi o divljoj svinji. Znači, grešku su napravili i jedan i drugi. Ovaj nije zna u šta puca već je opalio u crne obrise koji šuškaju u žbunju. Uvek se puca samo ako si siguran da je to bezbedno po okolinu. Znate šta to znači - vi možete da vidite divljač ispred vas, ali ne smete da pucate ako ima nekog drugog ispred vas. To je bitno i ako se lovi sitna divljač zečevi, ptice... Vi možete da budete u situaciji da vidite zeca koji brzo trči - pomerate pušku sleva nadesno, ali ne smete da pucate ako ima nekoga ispred vas. Zato lovci uvek idu u potkovici. Ali uvek ima i nekog nestrpljivog koji trči ispred svih - navodi Šormaz.
Peto i ključno pravilo je i da se puška drži zakočena osim kada se puca na cilj koji je siguran, jasan i bezbedan.
- Samo se tada otkoči puška. U toku bilo kakve pauze - doručak, prekid zbog odmora, bilo koja druga situacija, preskakanje, ograde, prelazak preko potoka i sve ostalo, puška mora biti zakočena. Ako se kači na granu u toku doručka, ostavlja uz drvo, puška sa glatkim cevima se mora prelomiti ili ako je sa olučenim cevima ili ako je karabin, mora se izvući zatvarač - navodi Šormaz.
Upravo kroz ovakvu obuku prolaze polaznici u Lovačkom savezu Srbije koju sprovode sportski klubovi i streljane, kao i kroz lovačku obuku i lovački ispit koji se polažu u područnim lovačkim organizacijama. Ali, kako dodaje Šormaz, naučeno se sprovodi po savesti svakog pojedinca. ■
KAKO SE PUŠKA NOSI, KADA JE OTKOČENA I KADA SE SME POVUĆI OROZ DA NIKO NE BI STRADAO