Vlasniče fabrike ludila,
Svaki dan ubeđuješ građane da ne vide ono što vide i da vide ono čega nema. Tvoja fabrika ludila neprekidno klopara, stvarajući nesnosnu buku hvalospeva, u kojima kličeš sam sebi. Dok urlaš na sve druge. Ali, da te pohvalim, znam da će ti značiti. Nisi ti ni najmanje kriv za proizvodnju tog ludila. Ti drugačije niti umeš, niti možeš. Krivi su oni koji to ludilo konzumiraju, voljno ili nevoljno, ne čineći ništa da ti zatvore tu izopačenu fabriku. Čime bi spasili i sebe i tebe.
Ne razumeju te čak ni prijatelji iz Evropske unije. U koju si obećao da ćeš nas uvesti do 2020. godine. Najpre si 21. oktobra 2013. godine rekao da ćeš “sigurno ostvariti zadatak” i da će Srbija do 2020. biti u EU. Posle samo osam meseci, 19. juna 2014. godine, kao i obično, demantovao si sam sebe i rekao da nikada to nisi izjavio, zapanjen što se 2020. godina uopšte i pominje. Posle si pominjao 2022. Pa 2025. A, onda su te u tom mudrom državničkom licitiranju grubo prekinuli ovi neodgovorni Evropljani. Napravili su Strategiju o proširenju na Zapadni Balkan, gde je prijem Srbije u EU 2025. godine misaona imenica. Što je ministarka za evropske integracije slavodobitno označila kao “politički trenutak koji Srbija ne treba da propusti i ispusti”. Još je dodala kako je Evropa na isturenom mestu, šta god to značilo, prepoznala da smo lideri na Balkanu.
Potom je, fikus-premijerka pojasnila da je ta Strategija EU velika šansa za Srbiju, ali ne i garancija da će se ući u EU. I taman kad smo pomislili da je šizofrenija u izjavama vlasti zaokružena, ti si, po ko zna koji put, dokazao da može i brže i jače i bolje - da se sluđuje narod. “Himalaji su pred nama” - kriknuo si, i ništa manje kričeći, dodao: “Došlo je vreme da platimo cene iz prošlosti.” Samo najnaivniji su pomislili da se pod plaćanjem cene iz prošlosti misli na tvoje radikalsko ratnohuškačko orgijanje uz pokliče: “Ubićemo 100 za 1”. Ostali su shvatili da je vreme da predaš Kosovo. Tražeći od građana da te za tu odluku podrže na referendumu. Što će, na trenutak, zadovoljiti EU. Koja je, zanemarivši tvoju prošlost, po prvi put progovorila i o tvojoj sadašnjosti. Kao i o sadašnjosti tvojih ortaka, lidera Zapadnog Balkana. Napisali su da zemlje Zapadnog Balkana, dakle i naša, pokazuju elemente “zarobljenih država”, da je politička elita povezana sa kriminalnim strukturama, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti. Da postoji jako mešanje privatnih i javnih interesa, kao i političko mešanje u medije i kontrola nad njima.
Pa da li se od tebe moglo više očekivati? Jeste. Sreća, da nije i gore. Mada ćeš se ti sigurno pobrinuti da bude. U to niko normalan ne sumnja. Pogotovo ne u tvojoj zarobljenoj državi u kojoj studenti dobijaju prekršajne prijave za protest zbog solidarnosti sa radnicima “Goše”, dok vlast ne preduzima ništa protiv onih koji marširaju gradom uz nacističke pozdrave. Ni protiv rektora državnog univerziteta kome je zvono na telefonu Hitlerov govor isprekidan nacističkim uzvikom “Zig hajl”. Ali, bitno je da ste najavili da će Beograđani već 2020. godine, umesto u EU - ući u metro, vozeći se od livade do livade. Kao što su se 2016. popeli na dvesta i nešto metara visoku kulu “Beograda na vodi” i kao što će 2019. godine biti gotov i poslednji od nekoliko stotina objekata “Beograda na vodi”.
P.S. Snimili ste predizbornu pesmu za beogradske izbore. Zove se “Prestonica nade”. Treba je upotpuniti. “Prestonica nade - za vlast koja krade”. Da bi slika bila kompletnija.