Bilo je to u decembru. Ne znam da li je Nebojša tada znao za tu prokletu bolest. Ako jeste, svakako nije to pokazivao. Njegov odlazak je nenadoknadiv.
„On je dao gol Arsenalu u Londonu, u 90. minutu. Neđa Milosavljejvić pas, Pižon peta, Blagojević s krila i Dule poluvolej. Tras, direktno u rašlje. U Londonu - muk!” Tako je Nebojša Glogovac u filmu „Munje” opisao Duleta Savića, golgetera Crvene zvezde.
A od pre četiri dana ponovo muk. Onaj najgori. Taj divni gospodin Glogovac otišao je sa životne scene. Upravo je MUK to što je kao maljem udarilo sve građane Srbije. Jer Glogovac je bio omiljen. To poručuje za „Blic” Dule Savić.
- Tako je, istinski muk. I na ulici, i u vazduhu. Veliki šok, ogroman gubitak. Ja, eto, još ne mogu da dođem sebi i da poverujem da se to dogodilo. Nebojšin odlazak je bio neočekivan i užasno bolan i težak. Najviše za njegovu porodicu. Kao i za čitavo društvo, film, pozorište... On je bio jedan od najboljih primera ljudskosti. Čovek za primer. I ne govorim ja to sada iz nekog reda koji nalaže ovakva situacija, već je sve to zaista tako. Teško mi pada da pričam o njemu - kaže Savić.
I zaista, ne pamti se ovakav oproštaj od neke javne ličnosti. Glogovčev prerani odlazak jednako je pogodio sve ljude u našoj državi i regionu.
- To je zato što je Nebojša bio predivan čovek. Sjajan, beskrajno talentovan glumac. I veliki zvezdaš. On je prosto zračio u svakom smislu i to je nešto što je na mene ostavilo neizbrisiv utisak. Ne znam ljudi šta se ovo dešava, da najbolji među nama, mladi i izvanredni, odu tako nenadano. I da ostave ovakvu prazninu. Tuga.
Munje su poklopile dve legende - glumačku Glogovca i fudbalsku Savića.
- Imao sam izvanredno i nezaboravno iskustvo na snimanju tog filma. I čast da se nađem u tom krugu zajedno sa Glogovcem. U legendarnoj sceni u kojoj smo svi uživali i smejali se beskrajno. Pričali smo i tom golu Arsenalu i utakmici uopšte. I radovali se obojica. Ja podsećajući se trenutka, a on zbog nekih detalja koje nije mogao da zna, izuzev onih iz TV prenosa.
Glogovac je bio komšija potpisnika ovih redova i često smo se susretali u jednom lokalnom kafiću u našoj Ulici Strahinjića Bana, gde smo onako preko stolova diskutovali o fudbalu, posebno o Zvezdi. Tako je bilo i pri poslednjem susretu negde u decembru.
- I ja sam se s njim poslednji put smo sreo u decembru. Bilo je to u manastiru Vavedenje gde njegov otac služi posle liturgije. I pre toga na „Marakani”, pred meč grupne faze Lige Evrope s Arsenalom. Ništa nije ukazivalo da ima neki problem. Ja, doduše, ne znam da li je Nebojša tada znao za tu prokletu bolest. Ako jeste, svakako nije to pokazivao. Njegov odlazak je nenadoknadiv - zaključio je Savić.
Nebojša Glogovac ostaće zapamćen i kao jedan od najvećih navijača Crvene zvezde.
- Unosio je toliko sebe u sve što je radio, da je to prosto neverovatno. I u navijanje. Nebojšina ljubav prema Zvezdi bila je neverovatna i čista kao suza. Poštena, iskrena i do daske - tvrdi Savić. ■