Bolest me je pobedila kada mi je uzela dete
Stevan Matović (42) iz Beograda po treći put se bori sa retkim oblikom kancera. Njegove bitke sa upornim tumorom ne prestaju, ali poraz je doživeo u sasvim drugoj - zbog iste bolesti preminuo je njegov osmogodišnji sin.
Sa svojih 20 godina Stevan je prvi put čuo da ima tumor testisa. Kao mladić lako se izborio sa lošim vestima ne pridajući im značaj. Snagu je imao dok je u porodici bio jedini bolestan, ali onda je njegov sin takođe dobio kancer. Danas se ponovo bori sa svojom bolešću, umoran od svega.
- Prvi put kada sam čuo da sam bolestan, bio sam mlad, dvadesetogodišnjak. Uopšte me nije potreslo, kao da sam imao prehladu - kratko se osvrće Stevan.
Radikalna operacija tumora testisa prvi put ga je odvela na hirurški sto 1995. godine. Posle toga, još motivisaniji rešio je da obezbedi dobar život i zaposlio se kao konobar u inostranstvu. Vratio se u Srbiju i zasnovao porodicu misleći da je najgore poglavlje u životu gotovo. Međutim, uskoro je porodični mir u celosti i zauvek razrušen. Usledila je borba sa bolešću sina nakon koje je mališan preminuo. Od tada više ništa nije lako.
- Moja bolest nije nasledna, niko je osim mene u porodici nije imao. Strahinja, moj stariji sin, dobio je drugi tumor, na korenu moždanog stabla, takođe nenasledni. Dvadeset četiri sata dnevno bili smo u bolnici, uložili smo sebe i sve što smo mogli. Odumiralo mu je moždano tkivo i preminuo je sa osam i po godina seća se Stevan trenutaka u životu koji su ga slomili, dok se u njegovom glasu oseti praznina.
Od prve operacije u međuvremenu išao je na četiri ciklusa hemoterapije, ali stres zbog sinovljeve smrti kasnije dodatno se odrazio i na njegovo zdravlje. Usledila je druga velika intervencija u kojoj su mu odstranili limfne žlezde. Kako objašnjava, metastaze su u drugoj operaciji mogle da budu odstranjene jer nisu bile aktivne. Išao je na redovne kontrole, a onda se inače relativno redak tumor, koji se javlja u oko devet na 100.000 muškaraca, vratio 2017. godine i to, smatra on, greškom lekara.
- Dve decenije kasnije, ponovo mi se sve događa. Ovog puta sam u šoku i teško podnosim. Skener je pokazao da mi se bolest vratila zbog operacije kičme. Kako su mi drugi lekari rekli, nešto je u stomaku tokom te operacije zakačeno od njihovih kolega, najverovatnije mokraćni kanali, pa se to razvijalo. Poslednju šansu za operaciju lekari su propustili u novembru, kada su bili mnogo niži tumorski markeri. Sada, neka mi je bog u pomoći, čekam da mi se smanje metastaze da bi moglo da se operiše - objašnjava on.
Jedini oslonac su mu supruga i mlađi sin. Zbog njih i posle svega ne odustaje i bori se.
- Mučio sam se za neku budućnost i skupio novac radeći u inostranstvu. Kupio sam imanje i njegovo održavanje mi je jedino prijalo od kada nas je sin napustio. Međutim, to je nedavno postalo skupo, uz moje visoke troškove lečenja, pa sam se vratio u Beograd - kaže on.
NIKO U STEVANOVOJ PORODICI PRE NJEGA I NJEGOVOG SINA NIJE OBOLEO OD OPAKE BOLESTI