Sedam problema Srbije i Hrvatske
Poseta predsednika Vučića Zagrebu zaustavila je (privremeno) verbalne varnice između političara, ali Srbija i Hrvatska imaju makar sedam konkretnih i veoma komplikovanih zajedničkih problema koji se tiču posledica rata, pravnih nedoumica, pitanja sukcesij
Iako se dvodnevna poseta srpskog predsednika dogodila na predlog Kolinde Grabar Kitarović, obuhvatila je i niz sastanaka sa hrvatskim zvaničnicima, poput premijera Plenkovića i predsednika Sabora Jandrokovića. Sa svakog od njih poslata je poruka o nužnosti saradnje između dve zemlje, ali da će na tom putu saradnje biti glavobolja poznato nam je odranije. Pitanja granice, manjina i pomirenja - na kojima insistira i EU - samo su deo korpusa međusobnih problema koje Srbija sa Hrvatskom do sada nije rešila, a među kojima su i ratna odšteta, sukcesija, penzije...
1. GRANICA NA DUNAVU
U novoj strategiji EU za proširenje na Zapadni Balkan jasno se stavlja do znanja da granični sporovi neće moći da budu “uvezeni” u Uniju. U slučaju Hrvatske i Srbije sporno je 145 kilometara granice na Dunavu, a problem je 11.000 hektara zemljišta: 10.000 na levoj obali, u Srbiji, i 1.000 hektara na desnoj obali, u Hrvatskoj. Srbija smatra da granica ide sredinom Dunava, dok Hrvatska insistira na katastru, pa svojim smatra i delove zemljišta s leve strane reke.
2. MANJINE S OBE STRANE
Unapređenje bilateralne zaštite manjina je nešto na čemu insistiraju obe strane. Nekadašnja SCG je 2004. godine potpisala bilateralni sporazum sa Hrvatskom po kojem se, između ostalog, garantuje i politička zastupljenost pripadnika hrvatske manjine na svim nivoima vlasti, od lokala do parlamenta. Međutim, današnji srpski zakoni ovakvu mogućnost ne prepoznaju jer postoji obaveza poštovanja prirodnog praga. Za razliku od Srbije, Hrvatska ovakvu mogućnost ima i ispunjava je, pa Hrvati traže recipročnost.
3. NESTALI TOKOM RATA DEVEDESETIH
Predsednik Vučić pred novinare u Hrvatskoj je izručio 13 paketa dokumentacije nestalih Srba iz Dvora na Uni. “Imamo mi toga još”, rekao je Vučić. Još 2014. godine je u Mostaru potpisana Deklaracija o nestalima, koja je trebalo da podstakne da se završi proces traženja osoba nestalih u proteklim ratovima na području bivše Jugoslavije. Prema viđenju Srbije, ciljevi iz te deklaracije nisu u potpunosti ispunjeni, dok je prema viđenju Hrvatske napravljen spisak ubijenih i nestalih, ali se spiskovi ne podudaraju, odakle nastaju problemi.
4. RATNA ODŠTETA
Iako nije bila deo agende posete Vučića Hrvatskoj, premijer Andrej Plenković pomenuo je ratnu odštetu u razgovoru sa srpskim predsednikom.
Dve strane složile su se da se ne slažu, a Vučić je rekao da bi otvaranje ovog pitanja poteglo i srpske zahteve i otvorilo svojevrsnu Pandorinu kutiju.
5. SRPSKA IMOVINA I PENZIJE
Prema novom zakonu u Hrvatskoj, kada Srbi pomoću suda uspeju da vrate imovinu, moraju da plate i onome ko je koristio njihov stan ili kuću: iznosi se kreću i do nekoliko hiljada evra. Srbija smatra da je imovina Srba uništavana i da ratna šteta mora da se nadoknadi, dok je viđenje Hrvatske, naročito za vreme vlade SDP-a, bilo da novca za to nema. Navodno je od Srba oduzeto gotovo 50.000 stanova.
Uz to, sporazumi koji regulišu isplaćivanje penzija se ne primenjuju, pa građani
PLENKOVIĆ JE OTVORIO NOVI PROBLEM - RATNU ŠTETU KOJU BI, NAVODNO, TREBALO DA PLATI SRBIJA
ne mogu da ih ostvare ili povežu staž iz perioda pre i tokom devedesetih.
6. REGIONALNA JURISDIKCIJA
Problem krivičnog gonjenja hrvatskih državljana (mahom za ratne zločine) u Srbiji postavljen je odmah na početku otvaranja najvažnijeg poglavlja 23 (koje se tiče stanja u pravosuđu) u pregovorima Srbije sa EU.
Hrvatska na regionalnu jurisdikciju ne želi da pristane, dok Srbija smatra da problem ne postoji jer su mnogi optuženi za ratne zločine već procesuirani - u Hagu ili u srpskim sudovima.
7. PITANJE SUKCESIJA
Problem je podela imovine nekadašnje SFRJ: od isplate stare devizne štednje, preko problema mešovitih banaka, do podele ambasada i rezidencija.
Dok Srbija smatra da bi odvojeno trebalo rešavati pitanja imovine društvenih preduzeća i stanarskih prava, Hrvatska zastupa stav da nije rešeno pitanje reciprociteta za sticanje prava vlasništva nad nekretninama za državljane drugih država koje treba rešiti bilateralnim sporazumom.
I EU zahteva rešavanje pitanja granica i pomirenje dve
države