Licitacija zaplenjenih kola pod kontrolom mafije
“Sedi tamo! Alo, sedi, rekao sam ti! Ja kupujem ovaj auto”, viknuo je na drugog učesnika licitacije automobila zaplenjenih na carini izvesni Caka kada su kola koja je želeo da kupi stigla na red.
Ovako je izgledao početak licitacije u Upravi carina u Nišu, kojoj je “Blic” eksluzivno prisustvovao.
Carinarnica u Nišu, četvrtak, 1. februar, 10 sati ujutru. Sat vremena pre početka zakazane licitacije zaplenjenih vozila Uprave carina. Nekoliko muškaraca, učesnika licitacije, već uveliko je stajalo ispred Carinarnice i čekalo početak. Početak licitacije pre zvanične licitacije.
“Alo, Leskovčanin. Šta dolaziš da praviš problem?”, upitao je niži muškarac, kratke plave kose, mladića koji je tek stigao. Obučen u crvenu šuškavu jaknu i donji deo trenerke, šetkao se trotoarom ispred Carinarnice i čekao da mu mladić priđe, a odmah zatim izvadio beli papir. Na papiru je bio spisak vozila za koje će se nadmetati.
“Neću praviti problem. Šta imaš u ponudi za mene?”, pitao je Leskovčanin muškarca koji ga je dočekao.
“Pa imam ovde neka tri automobila. Pustiću te za njih, ali znaš šta treba”, odgovorio mu je ovaj.
Dok su njih dvojica pregovarali šta sme Leskovčanin da kupi, pored njih već se skupilo naroda. I svi su pregovarali sa plavušanom.
Kako priča za “Blic” Aleksandar Stojanović, predsednik komisije za prodaju vozila na licitacijama, ovo je maltene uobičajena licitacija pre licitacije.
- Nešto se oseća kada se vodi licitacija, kada je dobra cena, a neko ne želi da ga kupi. Kao da postoji neki dogovor. Kao da postoji neki strah. Neko bi čak i podigao ruku, ali neko drugi ga pogleda. Bilo je i iskakanja. Bilo je i nekih pretnji. Onda ustaje policija, smiruje ih, ja ih smirujem, ali nije to u nekom većem obimu - kaže Stojanović za “Blic”.
U to smo se uverili već u prvom minutu licitacije u prostorijama Uprave carina u Nišu. Plavi muškarac sa početka priče prvi je ušao u prostorije Carinarnice, uvalio se na stolicu i počeo da se vrti. Ostali učesnici posedali su na slobodna mesta, a onda
je on krenuo sa dobacivanjem.
- Cako, ‘oćeš da pustiš malog za „golfa tri“? Cako, će ti platim neki ručak. De pusti ga za „golfa dvojku“- krenuo je da dobacuje izvesnom Caki koji je sedeo preko puta njega.
Plavušan, koji se ponašao kao da on vodi licitaciju, dobacio je “maleckom”: “Eto, sredio sam ti da niko ne digne ruku”, nakon čega mu je on uzvratio da mora da ga vodi u Nišku Banju na slavu.
Vozila na licitaciji kupovana su kao od šale, a svi učesnici međusobno su se dogovarali ko će koji da kupi.
Plavušan je i dalje vodio glavnu reč, a kako bi na red stiglo vozilo koje je on možda želeo ili neko njemu blizak, on bi krenuo sa dobacivanjem.
Tu i tamo neko bi ga nadjačao.
- Koliko će ga teraš, Miko? - upitao je jedan od njih čoveka koji je stajao preko puta.
- Ma pusti me - odgovorio mu je gledajući u spisak vozila stariji muškarac.
- „Punto“kupuješ... evo sad ću ti kažem... za 11.000 dinara. Eto - odgovorio mu je on.
- Ma neću, teraj ga - već pomalo napet odgovorio mu je sedi muškarac.
- Hoćeš, bre, da kupiš auto ili nećeš? - nastavio je ovaj.
- Neću - dobio je kratak odgovor.
- Dobro, dajte meni onda - odlučio je inicijator razgovora da kupi automobil.
Ovo nadmetanje za vozilo izgledalo je poput pregovaranja u kafani, a kako objašnjava predsednik komsije za prodaju vozila na licitacijama Stojanović, prodaja zaplenjenih vozila nekada se odvijala upravo tamo. U kafani.
- Na početku se sve u kafanama odvijalo, a onda je stiglo iz Uprave carina da licitacije više ne možemo da vodimo po kafanama, pa je prebačeno u naše prostorije. Prostorija gde se odvijaju licitacije je podobna što se tiče nas, međutim učesnici nisu baš na nivou prostorije u kojoj se ovo održava. Oni se ponašaju neprimereno. Oni su više ljudi koji znaju da se ponašaju u kafani, nego kada dođu u neku državnu instituciju - objašnjava Stojanović.
Prema njegovim rečima, u kafani su licitacije izgledale baš tako, kafanski.
- Jedne godine, sećam se, ušli smo u hotel gde je trebalo da se održi licitacija. U podne, kada je bilo predviđeno da počne, niko nije ulazio unutra. Zato što im neki čovek nije dozvolio. Tek kada je on dozvolio, oni su počeli da ulaze. Sada toga nema. Sada se sve odvija drugačije. Sada je sve naizgled normalno - priča Stojanović. Međutim, prema njegovim rečima, koliko je to “normalno” može samo da se nasluti,
- Mi naslućujemo šta se dešava. Na primer, stigne 20 uplata za jedno vozilo, a onda se samo jedan javi. Onih 19 koji su uplatili, kao da nemaju želju da dignu ruku. A što su onda uplaćivali? - priča Stojanović.
Kaže, neretko dolazi i do tuče.
- Nisu to baš obični ljudi. To su ljudi koji su bili i u zatvoru. Ono što mi nezvanično znamo jeste da jedan dođe i povede ekipu sa sobom. To je javna licitacija, tako da mogu da dođu i oni koji nisu uplatili učešće u njoj, kao posmatrači. Tu dolaze razni ljudi. Policajci u uniformi i u civilu... Međutim, to ne može da se dokaže, barem ja to ne mogu da dokažem. Oni dođu ovde zbog posla. Ovi što se svađaju, to je oko teritorije, oko biznisa, ko će da uzme više para. Oni zapljunu teritoriju pa zato nastaju sukobi - priča Stojanović.