Prve kragujevačke trojke bile su senzacija
Dugogodišnju tradiciju nošenja školskih uniformi imaju đaci OŠ „Aleksa Šantić“u Kaluđerici. Iako je postojala ideja da ih nose čak i zaposleni, to se ipak nije dogodilo.
- Uveli bismo ih da ima para - kratko nam je rekao direktor Radivoje Miljić. Da direktori nerado govore o uniformama potvrdio je i jedan od njih kog smo pitali za mišljenje, a koji je ljubazno zamolio „da ga preskočimo“. odsto škola se izjasnilo da će ove godine pokrenuti pitanje uniformi
Dvoje od troje prvih kragujevačkih trojki proslavilo je 75. rođendan.
U kući Budisave i Toša, u kojoj su Milanka, Dušan i Milan rođeni, pored desetogodišnje kćerke Dušice, rasla je i usvojena četvorogodišnja Marica Gadža, čijeg su oca Nemci streljali u Šumaricama 1941. godine. Majka Budisava je preuzela brigu o njoj kao članica Kola srpskih sestara.
- Otac je bio na putu. Kada je došao, imao je šta i da vidi. U porodičnoj kući, uz pomoć doktora Božića i babice Zorke, majka je na svet donela prvo Milanku, zatim Dušana, a ja sam najmlađi - kaže Milan, koji je juče sa sestrom proslavio 75. rođendan. Nažalost, bez Dušana, koji je preminuo pre sedam godina.
Trojke su na rođenju bile neuhranjene, od 1,8 do 2,2 kg. Roditelji su kupili kravu i iz centra grada se preselili u obližnju Ždraljicu. Uz pomoć svežeg mleka, deca su posle nekoliko meseci dostigla normalnu kilažu. Uvijali su ih u pelene pravljene od čaršava.
- Majka nam je pričala da smo bili prava atrakcija u Kragujevcu. Uspevali su da uvek imamo ista odela, nabavili su i kolica, pa kad izađemo u šetnju, svi ljudi su bili u čudu - priča Milan Đorđević.
U tadašnjem porobljenom Kragujevcu u kome su vladali strah, beda i nemština, rođenje trojki nije prošlo neprimećeno ni kod okupatora. Videvši nemačkog vojnika kako ulazi u njihovu kuću, svi su se razbežali misleći da će ih opet voditi na streljanje. Međutim, komandant okupiranog grada Šuster došao je da vidi tada već čuvene trojke i da čestita roditeljima.
- Samo naši roditelji znaju kako su uspeli da nas ishrane i održe u životu. Ali smo rasli uz puno ljubavi. Voleo nas je ceo grad. Zvali su nas od milošte malim Tošincima. Svi smo završili školu, poženili se, dobili decu, unučiće. Samo je od te 1943. godine rođeno tridesetak potomaka Budisave i Toše - kaže sa ponosom Milan.