NAJTUŽNIJA PRIČA Dečak se ubio zbog tuge, otac mu poginuo, majka ga ostavila
Ništa nam nije govorilo da će se ubiti. Bio je veselo, normalno dete, iako je imao za sobom težak život. Otac mu je poginuo, a majka se preudala i otišla, i zbog toga je patio“, priča za „Blic“Bojana, strina dečaka Uroša D. (9) koji se obesio u šupi u naselju Skela kod Obrenovca.
Devetogodišnji Uroš D. nestao je u subotu, a posle petosatne potrage celog komšiluka po mrklom mraku, komšija ga je našao obešenog u šupi iza kuće u kojoj je dečak živeo. Iako se prvobitno sumnjalo da je dečak slučajno oduzeo sebi život, istragom je utvrđeno da je zbog bola i tuge, pošto je razdvojen od majke i sestara, dečak počinio samoubistvo.
Mališan je subotu proveo kao i svaku drugu, ali je u sumrak uzeo kanap za vezivanje bala sena, vezao ga na tavansku gredu šupe i tako okončao svoj život.
- Taj dan je bio normalan i ništa nam nije govorilo da će se tragedija desiti. Bio je poslušno dete. Igrao se, skupljao ovde gvožđe. Voleo je da radi bilo šta, pomaže oko stoke, samo da ne sedi
kod kuće. Voleo je svakog, sa svima bi se sit ispričao. Govorio nam je: “Moj tata je tu rođen, čiča je tu rođen, svi su mi tu, hoću i ja da budem”, ali patio je mnogo - počinje priču neutešna strina Bojana, a njegovi baka i deka sa kojima je živeo, koji su mu bili i zakonski roditelji, zanemeli su od tuge.
Iza dečijeg osmeha, priča ona, krila se tragedija koja je na kraju slomila krhkog dečaka.
- Kada je imao pet godina, otac mu je poginuo na motoru i ta nesreća ga je veoma pogodila. Majka ga je ostavila, osećao se kao da je odbačen, iako je imao
našu ljubav. Ona se nedavno preudala, rodila još jedno dete i otišla kod novog muža da živi u Bosni. Sa sobom je povela njegove tri sestre, a on je ostao ovde sa nama, sa očevom porodicom. Njen suprug nije hteo da primi muško dete, tako pričaju. Dečaku je to smetalo, pričao je i protiv majke, da nije trebalo tako, da je trebalo i njega da vodi. Bilo mu je krivo, baš je bio razočaran, ali da će ovako nešto da uradi... - zastaje Bojana, nemoćna da se okrene ka šupi u kojoj je dečak pronađen.
Spuštenog pogleda pokazuje na nju i opisuje poslednje sate pred smrt malog Uroša.
- Vodila sam svog sina na šišanje i Uroš me pitao da li može sa nama. Odgovorila sam mu: “Ne možeš, Uroše, nije bila čičina plata, nemam dovoljno. Imam samo batu da ošišam”. On je samo klimnuo glavom i rekao: “Aha, dobro.” Ušao je u kuću, a ja sam otišla. Kada sam se vratila, bio je u dvorištu, kod kuće, ali ja ga više nisam videla. Rekli su mi da je oko 19 sati ušao u kuću, poljubio strica, poljubio jednog drugara i rekao babi da ide kod komšije da gleda televiziju i da se igra sa drugaricom. Posle će, kako je rekao, da ide kod drugog komšije, pa stiže kući, a to bi bilo najkasnije do 21 sat - kaže Bojana i odmahuje glavom tiho ponavaljajući da nije moguće da ga je komšija zaista pronašao obešenog i da se ova tragedija zaista dogodila.
Oko 19 sati je poljubio strica, jednog drugara i rekao babi da ide kod druga da se igra. Posle pet sati našli smo ga obešenog