Porodici treba pomoć

Za prvo dete 100.000 dinara, za drugo 240.000. Za treće 12.200 evra, četvrto već 18.300 evra. Koliko god da ovo može nekome zazvučati kao licitacija, nema ni govora da nije od pomoći. Drago mi je kada čujem da ima roditelja koji kažu da im ovo ne treba, niti bi im trebalo. I te kako znam one koji celo domaćinstvo izdržavaju od jedne plate, sakupljaju račune za povraćaj PDV-a na bebi-opremu i koriste svaku moguću pogodnost koju je do sada država davala gotovo tek na kašičicu. Sve to da bi obezbedili svojoj prinovi ugodno detinjstvo.

Ima i onih koji na ovu meru gledaju kao na uvredu. Mislim da je žene više vređalo to što su svoju trudnoću morale da planiraju prema tome koliko kao nezaposlene moraju pre porođaja fiktivno da uplaćuju sebi zaradu kako bi imale plaćeno odsustvo. Ako neko nema tu računicu u glavi, sve ostalo je samo vređanje inteligencije i puko teranje kontre po svaku cenu da je podrška porodicama loša.

Međutim, da li je mera dovoljna? Nije i ne sme biti. Treba omogućiti bolju zdravstvenu zaštitu stanovništva, podići zaposlenost, poboljšati uslove školovanja, rada. Za početak, da bar u Gugl pretrazi kao prvi rezultat na ispisano „trudničko, porodiljsko“ne izlazi „kasni naknada“.

Ne treba zaboraviti ni da natalitet ne zavisi od novca. Teško je zamisliti Nikolu iz „Mi nismo anđeli“kome se odjednom omili ideja da bude otac zato što može da ima lagodan život. U Nemačkoj, koja među Srbima uživa status utopije i dobrog života, natalitet je u padu. Filozofija života se promenila. Treba prihvatiti i poštovati svačije želje. Niti je neko ko ne želi potomstvo sebičan niti, pak, onaj suprotnog uverenja neko koga zbog toga treba omalovažiti. Treba mu pomoći.

Potcenjivanje pomoći je puko teranje kontre, ali ona sama svakako nije dovoljna