Putin želi da vlada doživotno
Nakon što je obezbedio još šest godina na vlasti, mnogi se pitaju šta je sledeće za novogstarog predsednika Rusije Vladimira Putina. Zapadni mediji pišu da bi i on mogao da odluči da vlada doživotno.
Nakon ovih izbora Putin, koji je na vlasti u poslednjih 18 godina, biće predsednik do 2024, kada će napuniti 72 godine. Na pitanje novinara u njegovom izbornom štabu, nakon proglašenja pobede, da li možda razmišlja o narednom mandatu 2030. godine, Putin je odgovorio da je smešno pitati ga tako nešto i novinarima uputio kontrapitanje: „Zar mislite da ću biti predsednik dok ne napunim 100 godina?“.
VELIKA DILEMA
Iako je rekao da ne misli o sledećim izborima, Putin će se suočiti sa velikom dilemom. Moraće ili da pripremi sebi odgovarajućeg naslednika, nakon završetka mandata, ili da osmisli strategiju koja će mu omogućiti da izmeni zakon i ukine ograničenje na broj predsedničkih mandata.
- On mora da nađe način da napravi prenos moći, ali takav koji će osigurati bezbednost njemu i ljudima koji ga okružuju. Mislim da će shvatiti da je jednostavnije da postane doživotni predsednik - rekao je Konstantin Gaze, politički komentator za
„Gardijan“.
Mnogi smatraju da trenutno niko ne izgleda kao najbolje rešenje za sledećeg lidera Rusije.
- On nikoga ne priprema da ga zameni. Zato svako misli da može da postane njegov naslednik - rekao je jedan izvor blizak Kremlju
za „Forbs“.
Moguće je da će on vladati iz senke i ako odabere naslednika.
TEŠKE REFORME
Neki od problema sa kojima se suočava Rusija jesu kako da diverzifikuje ekonomiju koja je i dalje zavisna
od nafte i gasa, zatim kako da unapredi zdravstvo i socijalne službe u regionima koji su daleko od Moskve. Stručnjaci predviđaju da bi Putin mogao da sprovede neke promene na nižem novou, ali velike, reformske, poput reforme penzionog sistema, malo su verovatne.
ZAPAD UZDRŽAN
U sledećih šest godina Putin će verovatno još više učvrstiti moć Rusije u inostranstvu, piše „Tajm“. Pre samo nekoliko nedelja, on je objavio da je Rusija razvila napredno nuklearno oružje sposobno da zaobilazi odbrambene projektile. Ruska vojna kampanja u Siriji, kojom podržava tamošnji režim, pomogla joj je da ojača uticaj na Bliskom Istoku. U prilog ruskoj spoljnoj politici ići će i moguće pomirenje na Korejskom poluostrvu, koje će za nju predstavljati veliku ekonomsku mogućnost. Ali, odnosi između Rusije i Zapada su na najnižem nivou još od raspada Sovjetskog Saveza. U poslednje vreme su velike tenzije i između Rusije i Velike Britanije, koja je optužuje za trovanje bivšeg špijuna Sergeja Skripalja.
I dok su Putinu čestitali brojni svetski državnici, od lidera sa Zapada malo ko se oglasio. Prva zapadna državnica koja mu je čestitala je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, a mnogo kasnije i francuski predsednik Emanuel Makron.