Zasad kornišona donosi trostruko veću zaradu

Povrtarski proizvod kornišon kod nas je malo zastupljen, a veoma tražen i solidno plaćen, naročito kada je plasman, uglavnom na strano tržište, zagarantovan, a uloženi novac se trostruko vrati.

Proizvodnja industrijskih krastavčića u Srbiji je doskora bila nesiguran posao zbog varljive cene i nestabilnog tržišta, pa je njihov uzgoj u Srbiji zanemarljiv. U poslednjih par godina, ipak, stvari se menjaju zahvaljujući kompanijama iz Nemačke, koje u Srbiji traže sirovinu. Jedna takva, „Karl Kuehne“, koja je u Kozarskoj Dubici pre četiri godine počela otkup, a prošle godine i u Sremskoj Mitrovici, traži u užičkom kraju poljoprivrednike koji bi proizvodili kornišone za njene potrebe i u slučaju da nađe potreban broj kooperanata, najavljeno je, u Užicu će otvoriti i otkupni centar. S istim planom ova kompanija se predstavila i u Crvenki, Pančevu i Čačku.

Nemci u Užicu traže bazu proizvođača koji će zbirno imati najmanje dva hektara pod kornišonima, a za sve što se proizvede otkup je zagarantovan.

- Cela proizvodnja bi se slala u Nemačku, gde se radi konzerviranje, a zatim ide u prodaju širom Evrope. Zavisno od podneblja, rasađivanje kreće od 15. maja, kao što je u Sremskoj Mitrovici, a do kraja maja je, na primer, u Zlatiborskom okrugu. Za mesec dana ubiraju se prvi kornišoni - kaže Ljubodrag Pantelić, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice.

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

- Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra. Cena je već ugovorena, i to za prvu klasu 65 evrocenti, za drugu 25, a za treću 7,5. PH vrednost zemljišta trebalo bi da bude od 5,8 do 7 – pojašnjava Pantelić.

Naruku ide i činjenica da zapadnjaci insistiraju na holandskoj sorti „kibrian rickvan“, koja važi za jednu

od boljih i koja je najzastupljenija kod nas.

Dobra okolnost za početnike u ovom poslu je što Nemci afirmišu takozvanu vertikalnu proizvodnju po sistemu špalira sličnom malini, koji ne zahteva dodatno angažovanje radne snage, već samo porodice, kojoj prihod od kornišona može biti solidna dopuna kućnog budžeta.

- Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu

članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća - objašnjava Milenko Jovanović, jedan od najvećih proizvođača u šabačkom kraju za „Blic“.

Masovnija proizvodnja u okolini Šapca počela je pre dve godine i trenutno se 50ak gazdinstava bavi ovim.

- Potrebe za kornišonima su ogromne i sve što se proizvede se proda posrednicima koji rade za strane kompanije. Berba traje svakodnevno od polovine aprila do prvih jesenjih hladnih dana, potreban je svakodnevni rad, a po jednom dužnom metru špalira se proizvede do 18 kilograma. Kornišoni se raspoređuju u sedam klasa od koje su prve četiri profitabilne. U prvu, najprofitabilniju klasu spadaju krastavčići dužine šest centimetara i zato je veoma bitno brati ih dok su te veličine i ne dozvoliti da prerastu objašnjava Jovanović, ističući da kornišoni traže samo iole propustljivo zemljište.