Ćorak politika

U velikoj sam dilemi šta bih komentarisao ovog petka - to što se premijerka Ana Brnabić žestoko naljutila na ministarku Zoranu Mihajlović pa sad ubrzano gura najavljenu i izvesnu rekonstrukciju Vlade, ili tragikomičnu akciju povećanja nataliteta. O rekonstrukciji će narednih dana i nedelja biti dosta priče, a lično mislim i da je svejedno ko će biti ministar u bilo kom resoru, osim možda u finansijama.

Živi i ponekad militantno maskirani dokaz da je svejedno ko je ministar jeste Aleksandar Vulin. Važno je samo da se svakodnevno zaklinjete vođi, da ga branite i kad ga niko ne napada, da svaku njegovu ideju proglasite za istorijsku i, shodno vlastitim mogućnostima, date lični doprinos. U slobodno vreme možete, kao što to radi Vulin, i zbog svoje lične promocije, koliko vam je volja u odelu odžačara postrojavati i ponižavati vojnike i oficire.

Izjava tog ministra me je i opredelila da kažem koju reč i o predsednikovoj populacionoj politici. Kaže ministar da je bela kuga jedan od najvećih problema u Srbiji i vojska će se uključiti u aktivnu borbu za povećanje nataliteta. „Kao što je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske rekao - vlada bela kuga i ne rađa nas se dovoljno, što je jedan od najvećih problema u Srbiji. U skladu sa naređenjima (predsednika Vučića), i Vojska Srbije se uključuje u aktivnu borbu za povećanje nataliteta. I Vojska Srbije, kroz svoje mogućnosti će učiniti sve da se više rađamo, da stimulišemo rađanje, da pomognemo svakoj porodici koja hoće da ima decu”, rekao je Vulin.

Izjava je kao stvorena za sprdnju na društvenim mrežama, ali ću pokušati da o ovoj temi kažem nešto ozbiljno. Najpre mislim da i (neustavni) vrhovni komandant i ministar vojni kad je reč o populacionoj politici pucaju iz prazne puške.

Kad je reč o predsednikovom obraćanju naciji, stekao sam utisak da je prevashodno hteo da nam kaže da ćemo kao nacija izumreti za neku deceniju a da će Kosovo doživeti demografski bum. I ova nesumnjivo jedna od najvažnijih državnih tema svedena je na pripremanje terena za predstojeće potpisivanje nekakvog obavezujućeg sporazuma o Kosovu. Predsednik nas je sve zasuo sigurno tačnim statističkim podacima, ali nijednom rečju nije objasnio zašto je to tako. Nije pomenuo koliko je mladih poslednjih godina otišlo iz Srbije, nije ni reč prozborio o tome šta će vlast preduzeti da ih zadrži u Srbiji. Zato se i cela populaciona politka svela na 18.000 evra za treće dete.

Najveći problem ove vlasti je što misle da je sve moguće kupiti i podmititi: strane investitore sa desetinama hiljada evra subvencija, birače sa dve hiljade dinara, bocom zejtina i kilom brašna, žene sa deset ili sto hiljada dinara da rađaju decu... Posle ti isti investitori plaćaju radnike manje od sume koju im je donirala država, sirotinja će i bez kilo zejtina uvek glasati za vlast, pa se i ta stranačka investicija može smatrati promašenom. Srbija odavno nije poželjno mesto gde mladi ljudi žele da žive i zasnuju porodicu, pa mnogi iz nje beže, a oni sa manje kuraži žive sa svojim roditeljima do 50. godine.

Zato je svođenje populacione politike na dotaciju od deset hiljada dinara mesečno vređanje zdravog razuma, a iz razgovora sa ženama raznih profesija, imovinskog statusa i dobi stekao sam zaključak da se osećaju poniženo i uvređeno. I to je zaista opravdano jer ih odavno neko nije na taj način ponizio. Samo se žene u Vladi Srbije osećaju ponosno i bez rezerve podržavaju plan predsednika države.

Najveći problem ove vlasti je što misle da je sve moguće kupiti