KAKO SE KAŽE: USKRS ILI VASKRS?
Uskrs u Srbiji nemoguće je zamisliti bez brojnih manifestacija, okršaja u tucanju uskršnjim jajima, a praznik se može upotpuniti i posetom muzejima gde se čuvaju i najstariji oslikani simboli praznika.
Svake godine povede se večito pitanje šta je pravilnije reći „Uskrs” ili „Vaskrs”, a neretko na društvenim mrežama preraste i u rasprave, gde pojedini građani kažu da je isključivo „Vaskrs” u duhu srpskog jezika.
U Srpskom jezičkom priručniku, čiji su autori Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan i Branislav Brborić, objašnjava se da je razlika zapravo politički motivisna. Objašeno je da su „ sasvim nenaučne tvrdnje da je domovina „hrvatska” a samo otadžbina srpska reč , ili da „hrvatske” oblike „Uskrs, uskršnji“treba zameniti „srpskim” „Vaskrs, vaskršnji”. U Pravopisu srpskog jezika piše da, iako se obe reči koriste u srpskom književnom i narativnom izrazu, razlika je stilskog karaktera - prefiks „vas-” svečaniji, a prefiks „us-” pripada stilski neutralnom standardu.
Tucanijada se po pravilu uvek vezuje za Mokrin, selo nedaleko do Kikinde, gde je ova tradicija vaskršnjih svečanosti duga decenijama, a traju deset dana. Kao glavna i završna manifestacija održava se 28. Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim kokošijim jajima. Iako ono nije zvanično priznato, na ovom šampionatu utvrđena su pravila i kategorije, a sve je ispraćeno budnim okom stručnog žirija. Posao sudija na ovom nesvakidašnjem prvenstvu je da pregleda i po nekoliko desetina hiljada jaja, a zanimljivo je da pre proglašenja pobednika jedan od sudija najčvršće jaje podeli s učesnikom, koje potom pojedu, i tek nakon što se utvrdi da je u pitanju kokošije zdravo jaje, dodeljuje se nagrada. Takođe, višedecenijska tradicija nalaže i poseban način da se utvrdi tvrdoća jajeta na osnovu zvuka koji nastaje kucanjem jajeta o prednje zube gornje i donje vilice. O tome koliko su Mokrinjani posvećeni, govori i činjenica da se na ulazu u selo nalazi jaje visoko 2,5 metara, napravljeno od pečene gline. A kako i ne bi kada se iza organizovanja ovakvog događaja krije jedna tužna priča stara nekoliko decenija. Naime lokalni doktor Bogdan Seđakov koji nije mogao da ima dece želeo je da mališanima iz sela napravi nekakav vid zabave u mestu u kom žive