Kako se obeležava najradosniji praznik
Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik, krase ga raznovrsni običaji koje mnogi zaboravljaju ili ne znaju kako su oni nastali.
Tog dana je, prema verovanju, Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, a kao potvrdu vere darivao večni život svim ljudima. Običaji koji se vezuju za ovaj praznik su raznovrsni i vremenom su prilagođeni savremenom dobu, pa danas gotovo da nema velikih razlika u praznovanju Vaskrsa kod Srba.
Vaskrsu prethodi sedam nedelja posta, od kojih je poslednja sedmica najznačajnija i naziva se Velikom, Strasnom, Stratnom. Petak u poslednjoj nedelji pred Uskrs naziva se Veliki petak i posvećen je stradanju i raspeću Isusa Hristosa.
- Toga dana u mnogim krajevima Srbije u znak žalosti žene su u prošlosti oblačile crninu. Veruje se u narodu da na Veliki petak treba obilaziti svoje pokojne srodnike, pa se u nekim krajevima Srbije obilaze pokojnici i uređuju grobovi objašnjava Vesna Marjanović, etnolog, i dodaje da su na taj dan crkvena zvona svezana, a klepetalom se najavljuje služba u crkvi.
Veliki petak je značajan zato se što tog dana, kao i dan pre na Veliki četvtak, farbaju i ukrašavaju jaja za praznik koji dolazi. Uskrs ili Vaskrs praznuje se tri dana. Pre svanuća na Vaskrs domaćice su mesile uskršnji kolač, u koji su stavljale po tri crvena jaja.
- Bilo je uobičajeno da se svaki član domaćinstva, a posebno deca, rano umiju vodom u kojoj je potopljeno crveno jaje. Verovalo se da je to dobro radi zdravlja - navodi etnolog, i objašnjava da se nakon toga odlazilo u crkvu po naforu.
Nekada je obredu pričešća prethodio obred „narodnog pričešća u prirodi“- kod leske ili glogovog drveta, radi zdravlja i napretka. Na sam dan praznika pa sve do Svete trojice pozdravlja se sa „Hristos vaskrse“, a otpozdravlja sa „Vaistinu vaskrse“.
Po završetku jutarnje liturgije, počinje vreme mrsa i vaskršnje
gozbe, a vaskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima doručak i obavlja se u porodičnom krugu.
Domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita „Oče naš“. Nakon zajednički pročitane molitve, seda se za
trpezu na kojoj su i jaja. Simbol uskršnjeg praznika je bojeno jaje. Najveća pažnja se posvećuje prvom crveno bojenom jajetu koje se naziva čuvarkuća, čuvar, peraška, strašnik. Ono se čuva često pored ikone krsne slave do narednog Vaskrsa. Ostalim jajima se na praznik ukućani kuckaju. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.
- Jaje predstavlja i simbol ljubavi, a kao znak poštovanja u tradicionalnoj narodnoj kulturi bio je običaj da mladi bračni parovi nose kumu i svešteniku na dar bojena jaja, kao i kolače - ističe etnolog.
Posebnu ulogu jaje je posedovalo u radnjama i običajima u vezi sa mrtvima i u zagrobnom životu. Verujući da će preko jajeta uticati na plodnost, jaje su postavljali u prvu brazdu prilikom oranja, u žito i lan prilikom sejanja, razbijali su ga volu o rog, a smatrano je i zaštitnikom od gromova i uroka. Jaje je imalo posebnu ulogu kada je obojeno crvenom bojom, bojom krvi i života, a prvi pomeni bojenja uskršnjih jaja kod Srba datiraju još iz tridesetih godina 16. veka.