Predlog novog aranžmana sa MMF očekujem u junu KINA STRATEŠKI PARTNER

Inicijalni pokazatelji na početku godine su dobri i iznad plana. Kada budemo znali podatke za prvih šest meseci, moći ćemo da govorimo konkretnije o prostoru za povećanje plata i penzija, što bi koincidiralo s finalizacijom novog aranžmana sa MMF, kaže u intervjuu za “Blic” Dušan Vujović, ministar finansija.

On ističe da su ove godine za 60 milijardi dinara već povećana izdavanja iz budžeta za penzije i plate u javnom sektoru.

- Na taj način smo iskoristili prostor dat Zakonom o budžetskom sistemu koji dozvoljava da plate budu na nivou od osam odsto, a penzije od oko 11 odsto očekivanog BDP-a. Da bi se omogućilo kontinuirano i dalje povećavanje plata i penzija u skladu sa ovim pravilima, potrebno je da imamo jasne pokazatelj da se ostvareni BDP kreće brže od onoga što smo projektovali. Inicijalni pokazatelji su do sada iznad očekivanja.

- Da, idem na zasedanje Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda gde će se razmatrati sva tekuća pitanja razvojne agende na međunarodnom nivou. Kao i prethodnih godina, najveći deo aktivnosti se odvija u bilateralnim sastancima i konferencijama koje prate prolećno zasedanje. Naša delegacija planira čitav niz sastanaka pre formalnog početka 20. aprila i očekujemo da ćemo imati jasno definisane konture buduće saradnje sa MMF-om, ali i razradu novih projekata sa Svetskom bankom i pripremu odobrenih projekata koji su spremni za implementaciju.

- Na sastancima će se razmatrati čitav niz prioriteta koje ćemo analizirati i videti gde je potrebno da usmerimo pažnju u budućoj saradnji. Očekujem da će predlog novog aranžmana najverovatnije biti poznat polovinom maja ili u junu. Kao što sam već pominjao ranije, gotovo je izvesno da će novi aranžman biti u formi instrumenta za koordinaciju ekonomskih politika i reformi koji ne sadrži finansijsku komponentu. Polje saradnje ostaje isto, a to je održavanje već postignute makroekonomske i fiskalne stabilnosti, kao i dalja podrška reformama.

- Do sada je već održano nekoliko konferencija na temu ulaganja u infrastrukturu koja povezuje svet. Ja na sve to gledam iz šireg aspekta u kontekstu dugoročnih projekcija do 2050. godine prema kojima će se tokovi robe i ljudi bitno promeniti u narednih 35 do 50 godina. U skladu sa tim moraju da se promene i pravci infrastrukture. „da bi se omoguĆilo poveĆavanje plata i penzija, potrebno je da imamo jasne pokazatelje da se ostvareni bdp kreĆe brže od onoga što smo projektovali“, kaže ministar Današnja infrastruktura nastala je u kolonijalno vreme i povezivala je periferiju sa centrima u Evropi i Americi. Taj koncept je prevaziđen. Novi tokovi ljudi i robe traže drugačije raspoređenu i efikasniju infrastrukturu koja će omogućiti dalji razvoj i povezivanje. Konferencija koja će biti održana u Pekingu okuplja vodeće ministre i guvernere centralnih banaka iz Evrope i sveta, političare, ali i istaknute kolege iz međunarodnih finansijskih institucija koji se bave pitanjima razvoja infrastrukture u kontekstu inicijative „jedan pojas, jedan put“. Cilj je da se sagledaju efekti do sada ugovorenih - Srbija je od samog početka aktivno uključena u inicijativu “jedan pojas, jedan put”, a veliki deo posla na koncipiranju i projektovanju ključnih infrastrukturnih projekata smo već uradili. Srbija se geografski nalazi na strateškom mestu kopnenih i morskih veza (preko ključnih luka u Grčkoj) od Kine prema Evropi, i to odgovara obema stranama. Naš cilj je ubrzavanje realizacije postojećih projekata, što će omogućiti povezivanje teritorija, ubrzavanje transporta, smanjenje troškova i vremena i ne isključuje mogućnost sagledavanja dopunskih projekata.

INICIJALNI POKAZATELJI O OSTVARENOM BDP-U DO SADA SU IZNAD OČEKIVANJA

projekata i definišu prioriteti za budućnost.

- Srbija se među prvima priključila ovoj inicijativi i definisala ambiciozni skup projekata čijim završetkom će se omogućiti da ljudi i robe iz bilo kog dela naše zemlje stignu do bilo koje tačke u Evropi u toku jednog dana. Time se uvažava suština podržavanja ekonomskog rasta koja, bez obzira na brojne tehnološke izazove, predstavlja trajno podizanje produktivnosti, u čemu ključnu ulogu igra mobilnost ljudi, robe i stvaranje uslova za nove privatne investicije.