VIŠE OD 600 STRUČNJAKA U BORBI
Ministarka pravde Nela Kuburović sa upravnikom zatvora Aleksandrom Alimpićem i reporterima „Blica“provela je pre podne u prostorijama zavoda u Sremskoj Mitrovici. Štamparija, proizvodnja nameštaja, poljoprivreda, azil za pse, ergela konja samo su deo poslova na kojima osuđenici sa zadovoljstvom rade. Tokom obilaska svaki od njih bio je na svom radnom mestu, a u poslu ni dolazak ministarke nije mogao da ih omete. Varili su, testerisali, obrađivali zemlju kao da niko nije tu, a Nela Kuburović sa osmehom je gledala sve ono što ovaj zatvor uspeva - da uposli osuđenike i utiče na njihovu resocijalizaciju.
- Srbija je 2011. godine po smeštajnim uslovima bila na poslednjem mestu po izveštaju Saveta Evrope i imala 6.950 mesta. Od 2012. Ministarstvo je uložilo napore na unapređenju zatvorske infrastrukture, tako da danas raspolažemo sa 9.892 mesta. Iako smo učinili primetan napredak, i dalje u određenim zavodima imamo problem prepunjenosti. Sa otvaranjem novog zatvora u Pančevu i izgradnjom još jednog novog zavoda u Kragujevcu, Srbija će u potpunosti rešiti problem smeštajnih kapaciteta, koji će biti po najvišim EU standardima - priča za „Blic“Nela Kuburović.
Prema njenim rečima, osuđenici u KPZ u Sremskoj Mitrovici se školuju Kreveti, posteljina, osuđenička odela, stolarija, skoro sve što vidite u zatvoru proizvod je rada zatvorenika u nekom od KPZ koji Će se sam održavati
i prolaze stručno osposobljavanje.
- Uče se raznim zanatima i poslovima iz mašinske ili drvoprerađivačke struke, poljoprivredne proizvodnje, pekarstva... Tako stiču sertifikate koji će im sutra, kada se vrate u društveni život, pomoći da lakše nađu posao. Ovo je jedan od vidova resocijalizacije, ako imaju konkretan zanat u rukama, veće su im šanse za zaposlenje, što smanjuje rizik da ponovo pređu na drugu stranu zakona. Ni u jednom sertifikatu se ne navodi da su osuđenici stekli taj dokument na izdržavanju kazne, čime se vodi računa da ne budu stigmatizovani. U poslednje tri godine više od 30 osuđenika završilo je fakultet - kaže ministarka pravde.
U zatvoru koji smo obišli sa ministarkom najrazvijenija je metalska industrija i poljoprivredna proizvodnja.
- Kreveti, posteljine, osuđenička odela, radne uniforme, ormani, PVC stolarija... Skoro sve što vidite u zatvorima proizvod je nekog od zavoda. Recimo, PVC stolarija se proizvodi u KPZ za maloletnike u Valjevu, najveći tekstilni pogon je u Nišu - priča Kuburovićeva. Prihodi su gotovo udvostručeni u odnosu na pre pet godina, 2012. su bili 492 miliona, dok su na kraju 2017. bili 975 miliona dinara. Cilj je, naglašava Kuburovićeva, da stvore sistem koji će moći da se sam izdržava.
Dok posmatramo radnike zatvorenike, ministarka pravde ipak skreće pažnju na to da osuđenici u radnim akcijama učestvuju samo ako to i žele.
- Brojne su aktivnosti u kojima osuđenici daju svoj doprinos: od pomaganja u građevinskim radovima na bolnicama na Bežanijskoj kosi i Zvezdari, čišćenja bolničkog kruga KBC „Dragiša Mišović“, preko angažovanja na rekonstrukciji Palate pravde, do pošumljavanja goleti. Učestvovali su i na zaštiti od poplava 2014. i to u mestima gde je situacija bila najkritičnija, poput Šapca - priča ministarka pravde.
O azilu za pse koji se nalazi u ovom KPZ-u pisali su mnogi svetski mediji.
- KPZ „Sremska Mitrovica“veliku pažnju posvećuje resocijalizaciji najveće osuđeničke populacije na Balkanu, koja je baš u ovom zatvoru. Značaj ovog projekta prepoznali su i mnogi svetski mediji, među kojima su „Njujork tajms“, „Dejli mejl“, AP. Jedini imamo azil za pse - priča za „Blic“upravnik zatvora Aleksandar Alimpić. Ministarka pravde osvrnula se i na posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim sudovima i tužilaštvima u Beogradu, Nišu, Kraljevu i Novom Sadu.
- Više od 600 sudija, tužilaca, pripadnika policije i drugih državnih institucija prošlo je stručnu obuku kako bi efikasno postupali u slučajevima finansijskog kriminala i korupcije. Slučajevi hapšenja na VMA-a u Beogradu, KC u Nišu ili bolnici u Užicu su slučajevi na kojima će raditi upravo ova odeljenja. Uveli smo sistemska rešenja, koja će u narednom periodu doneti konkretne rezultate, a tu pre svega mislim na jake optužnice i pravnosnažne presude - objašnjava ona. Od početka primene Zakona o nasilju u porodici razmotreno je više od 33.000 prijavljenih slučajeva nasilja.
- Pozitivan efekat ovog zakona ogleda se i kroz broj izrečenih, odnosno produženih hitnih mera u trajanju od 30 dana u preko 12.000 slučajeva. U velikom broju prijava nasilja državni organi reagovali su preventivno sprečavajući da uopšte dođe do nasilja većeg intenziteta. Nažalost, i dalje imamo slučajeve sa smrtnim ishodom. U gotovo polovini slučajeva ubijenih žena od početka ove godine nije bilo ranijih prijava nasilja. Ovaj podatak je alarm za sve nas da ne zatvaramo oči pred nasiljem, da nasilje moramo da prijavimo i tako sprečimo tragične događaje - naglašava ona. Kako ministarka objašnjava za „Blic“, pri kraju je usaglašavanje radnog teksta sa prispelim komentarima sa javne rasprave, koje je trajalo skoro 10 meseci.
- Reakcija sudija i tužilaca nije bilo nešto čime smo bili iznenađeni. Legitimno je da se svako bori za svoja što veća grupna prava i interese, bilo samostalnim istupanjem ili preko udruženja. Međutim, ono čime se Ministarstvo pravde vodilo dok je radilo na izradi radnog teksta nisu bili samo interesi 2.500 sudija i 700 tužilaca, nego i interesi sedam miliona građana Srbije. Često zaboravljamo da smo svi mi, i ministri, narodni poslanici, razni funkcioneri, ali i sudije i tužioci, postavljeni tu gde jesmo da bismo štitili interese građana. Građanima treba nezavisno i nepristrasno, ali stručno, odgovorno i efikasno sudstvo koje će im obezbediti pravičnu odluku u razumnom roku. Verujem da će amandmani koje Ministarstvo bude prosledilo Venecijanskoj komisiji nakon vaskršnjih praznika upravo to moći da postignu - zaključuje ona.