Vazda je bilo budala, sad su samo vidljivije
Celokupan program nove sezone (2018/19) Beogradske filharmonije biće objavljen 10. aprila, kada i počinje prodaja karata. „Blic” je imao ekskluzivnu priliku da pogleda raspored od 25 koncerata koji će biti podeljeni u pet ciklusa objedinjenih pod nazivom „Bitije ljudsko” i da o njima razgovara sa Ivanom Tasovcem.
Uz monumentalne simfonije Bruknera, Malera i Šostakoviča, dela Čajkovskog, Betovena, Mocarta, Sibelijusa ili Franka, pravu ekskluzivu predstavljaće kompozicije novijeg datuma koje su trenutno aktuelne u svetskim okvirima: „Ludnice” Tomasa Adeza, kao i koncerti Peterisa Vasksa i Osvalda Golijova. Filharmonija je poručila delo za alt saksofon i orkestar “„Love! – Sax Concerto”, koje će specijalno za nju napisati Ivan Brkljačić.
Između ostalog, gosti Filharmonije će biti mecosoprani Adrijana BastidasGamboa i Tanja Baumgartner, basovi Balint Sabo i Patris Cilke, soprani Žanet Verneke, Mihaela Kaune i Ešli Ture, tenor Tomas Mor, pijanista Nikolaj Luganski, klarinetista Andreas Otenzamer, violinisti Sergej Krilov i Alina Pogostkina, čelista Kristijan Poltera i dirigenti Mihail Jurovski, Hauard Grifits, Aleksandar Vedernikov... S Filharmonijom će, posle nekoliko godina pauze, ponovo nastupati hor „Obilić” AKUD „Branko Krsmanović“.
Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, objasnio je za „Blic” nazive nove sezone i pojedinih ciklusa „pozajmljene” većinom iz fonda zaboravljenih srpskih reči: Mrakobes, Izviiskra, Ašikovanje, Uzvišenije i Mudroslovlje.
Koja je osnovna zamisao iza sezone sa nazivom „Bitije ljudsko”? Šta nam poručujete?
- U vremenu u kojem nove tehnologije dramatično
Ukoliko želite da sačuvate zdrav
razum - ignorisanje dežurnih mudrosera je od presudnog značaja, kaže Ivan Tasovac
menjaju našu svest i svakodnevnicu, koncertna izvođenja klasične muzike postaju jedno od poslednjih utočišta autentičnog ljudskog doživljaja. Kada slušamo muziku uživo, suočavamo se sa svim onim osećanjima i stanjima koja čine čoveka, a koja su pokretala i velike kompozitore – sa ljubavlju, grehom, duhovnošću, slobodom i snagom uma. Istovremeno se suočavamo i sa nama samima, sa protokom vremena, sa prolaznošću svega oko nas. Svaki koncert, svako izvođenje je nešto posebno, neponovljivo i u krajnjoj instanci, duboko ljudsko. I zbog toga smo privilegovani i sa jedne i sa druge strane scene.
„Mrakobes” je prevlast mračnih sila. Aludirate li na to da ima previše mrakobesa oko nas? Da li mračne sile preovlađuju Srbijom?
- Srpski mrakobes može biti zgodna teza za intelektualne bravure između sarme i pečenja na slavskim okupljanjima, ali kao što krug dvojke nije centar sveta, tako postoje i umetničke vrednosti koje prevazilaze dnevnopolitičke događaje. To se tiče ne samo programa sezone koja je pred nama već i činjenice da Beogradska filharmonija više od decenije uspeva da okupi najbolje i najposvećenije srpske muzičare koji iz nedelje u nedelju nastupaju pred rasprodatim salama uz vrhunske dirigente i soliste iz čitavog sveta. A ko hoće da mrači, nek mrači - daleko mu lepa kuća. Uostalom, vazda je bilo budala sa viškom vremena, pakosti i licemerja, samo su oni sada zbog društvenih mreža postali vidljiviji i bučniji nego ikada.
U katalogu nove sezone „Izviiskru” definišete kao “začetak slobodarske ideje, rađanje slobode”. Pa, kada ćemo konačno biti slobodni?
- Bićemo slobodni kada shvatimo da smo već slobodni, da ne zavisimo uvek od drugih, već pre svega, od snage sopstvene volje i ideja. Titularni intelektualci u Srbiji imaju legitimno pravo da sebe doživljavaju kao žrtve diktature, fašizma i svih ostalih društvenopolitičkih pošasti. Ali to njihovo prenemaganje je odavno postalo farsično. Ako neko nije u stanju da primeti ništa pozitivno oko sebe, ako ne može da uživa u renoviranom Muzeju savremene umetnosti, ako nije bio ni na jednoj predstavi upravo završenog Beogradskog festivala igre, ako se ne raduje otvaranju Narodnog muzeja, ako sve čita samo u ključu svojih neostvarenih političkih ambicija, onda će takvoj osobi zaista biti teško da ikada bude slobodna. O radosti življenja da ne govorim.
„Ašikovanje” je reč za zabavljanje i vođenje ljubavi. Znači li to da će na programu biti nekih sevdalinki?
- Istorijski i geografski se pokazalo da sevdalinke nisu bile od presudnog značaja prilikom ašikovanja, tako da smo ih ovom prilikom zaobišli. Na pet koncerata ovog ciklusa biće Betoven, Bartok, Veber, Štraus, Čajkovski, Prokofjev, Ravel, Šoson, Pulank, Ofenbah, Smetana, Grig, Šenberg, koncertno izvođenje prvog čina opere „Valkira” Vagnera i premijera koncerta za saksofon Ivana Brkljačića kao jedna od porudžbina Beogradske filharmonije.
„Uzvišenije” je moralno i duhovno uzdizanje, oplemenjivanje. Da li nazivom ciklusa sebe uzdižete u nebesa?
- Precenjujete i moj ego i moje duhovne potrebe. Ali šalu na stranu: velike zemlje, po broju svojih nosilaca, sa novcem kojim raspolažu i svojim globalnim ambicijama imaju pravo i na grešku i na glupost. Kulture poput naše to pravo nemaju. Nećemo nikada biti prepoznati na svetskoj kulturnoj sceni zbog naše veličine, a još manje zbog naše umišljene veličine nego - ako se budemo svojski trudili, više radili, a manje kukali - zbog naše kreativnosti, energije i pameti. Pa nekome - mrakobes, a nekome - uzvišenije. Izbor je na nama samima.
Koje je „Mudroslovlje” (filozofija) Ivana Tasovca?
- Ukoliko želite da sačuvate zdrav razum - ignorisanje dežurnih mudrosera je od presudnog značaja.