IVAN KARL, FILMSKI UREDNIK Šifra Despot
Radoš Bajić je u kohabitaciji sa Javnim servisom i RTV PINK, što je čudnovata pojava, koju niko ne primećuje, a trebalo bi, jer se ne sećam da je jedan autor ili TV poslenik istovremeno uspeo da pomiri i izdrži saradnju sa te dve strane. Posebno u vreme otvorene robne razmene formata, igranih programa i lica među vodećim nacionalnim emiterima. Nakon migracije UBICA MOGA OCA, SENKI NAD BALKANOM, kvalifikacija i EP u fudbalu 2020. na istu adresu, sa RTS-a se u drugom pravcu otisnuo Žika Nikolić. Njegova ŠARENICA je nešto manje gledana nego li u matičnoj kući, ali je PINK pojačao jutarnji vikend pojas, a sa Bajićem pokušava da uhvati korak sa domaćom serijskom ponudom konkurencije, čijoj ćemo renesansi, bez obzira na recentne odlaske, i dalje svedočiti na RTS-u, ali i na PRVOJ gde će se ISTINE I LAŽI snimati, čini se, unedogled.
Bajić je novom produkcijom došao do predgrađa i iz te baze ide svuda pomalo. U seoska gazdinstva, krug dvojke, i uspešne i propale fabrike, nevladin sektor, privatnike, povratnike, životne dobitnike i gubitnike. Daje svoje viđenje krvne slike Srbije, i tako slučajno ili namerno, iskače iz koloseka humorističkog pakovanja, jer je smeh doziran i mešavina je komedije naravi i situacije. Glavni junak je odrastao u tipičnoj SFRJ porodici nižeg srednjeg sloja, i posle tridesete, kao posledica svega što se od njegovog rođenja izdešavalo na ovim prostorima, i dalje spava u momačkoj sobi. Otac mu je bivši pukovnik bivše JNA, majka u invalidskoj penziji, nesuđena verenica izgubljena u prostoru i vremenu, a on sa znanjem koje ima i troterovskim kombijem na tri točka, pokušava da se nekako snađe i pohvata konce života koji prolazi i okolnosti koje ga okružuju. Svaka epizoda je priča za sebe, i svodi se na neprilike u koje ovaj upada i iz njih se izvlači sa promenljivim uspehom. Oko Despota se plete mreža stalnih i gostujućih likova i tu se vidi briga Radoša Bajića za kolege glumce kojima kroji role po meri. Radoslav Milenković naprosto briljira u PSI LAJU i DESPOTU, Branka Šelić je konačno dobila zasluženi prostor na ekranu koji nije minijatura i reklama, a za Đorđa Markovića nisam ni znao do naslovne uloge koju iz nastavka u nastavak sve lakše nosi. Pored nekolicine standardnih u Bajićevim podelama, zapale su mi za oko lepršava pojava Mihaele Stamenković i setna izvedba uvaženog Miše Janketića.
Šifra DESPOT je slabo počela, i prve dve, tri epizode su bile najtanje. Srećom po ekipu i emitera, stvar se popravila i kako nastavci odmiču, serija dobija konture dinamike, vitalnosti i svežine koje su, pretpostavljam, bile zacrtane. Bez velikih pretenzija, možda bi rezultat stigao i brže da je termin emitovanja svakog radnog dana, jer je dramska forma serije takva.