Đoković nije imao vajde od Agasija i Štepaneka
Novak je hrabro odlučio da sezonu turnira na šljaci počne sam, bez pomoći stručnog štaba. Pa šta bude, bude.
Povratak sportista posle povrede je sličan prvom odlasku kod zubara, kada su vam roditelji govorili: Ma, ne brini, neće da boli. Naravno da je bolelo.
Svako ko je i pomislio da će Novak Đoković samo uzeti reket u ruke i ponovo pobeđivati redom nije bio u pravu. Bolno rame i lakat, uz gubitak samopouzdanja, recept su koji nikome nije doneo dobro, pa makar pričali i o nekada najboljem teniseru sveta.
Kolateralna šteta u kompletnoj priči o Novakovom povratku su trener Andre Agasi i Radek Štepanek. Obojica su imali dobru volju da pomognu, ali su bili u pogrešnom trenutku, na pogrešnom mestu.
Agasi je legenda, teniser koji je osvojio sve što se može osvojiti. Pored neizmernog talenta, on je prošao sito i rešeto - od lošeg dečka iz Las Vegasa, do porodičnog čoveka i mira koji je pronašao uz Štefi Graf. Međutim, da li je on trener? Nažalost, odgovor je ne. I na početku saradnje je izgledalo da se kapiraju. Rezultati su izostali, ali to je bio period kada je Novak već znao da ga čeka dugačka pauza i da je operacija lakta neminovnost. Međutim, po povratku, na početku 2018. godine, sve je izgledao kao
scena pred ukrcavanje na “Titanik”. Osmesi su bili tu, ali u stomaku je nešto govorilo da nije dobro. Agasi je bio uz Novaka, pa onda nije, pa se se, kao, čuli telefonom, sve u stilu - nisi ti kriv, ja sam.
Radek Štepanek je... U stvari, to niko ne zna, možda ni Novak. Čeh u igračkoj karijeri nije ostavio trag, već je stalno bio “tu negde”. Nekoliko meseci po penzionisanju završio je novak poro dicom bio na odmoru u dominikanskoj republici
u Đokovićevom stručnom štabu. Bum, samo tako. Da li su se na treningu slagali, verovatno jesu. Ali, Štepanek je za vreme mečeva izgledao nezainteresovano, odsutno, bez emocija... Kao da glavom nije bio uz Novaka.
Uz sve, postoji i nepisano tenisko pravilo - nije svaki trener za svakog igrača. Marijan Vajda je bio Novakov oslonac, a Boris Beker je stigao u pravom trenutku, u trenutku kada je Đoković trebalo da ubaci u višu brzinu. On je znao da 24 sata uz sebe ima nekoga kome je stalo.
Đoković je kompleksan čovek koji bez sumnje zna da su njegovi sportski rezultati direktno povezani sa hemijom koja u njemu prevladava. Ako je smatrao da Andre i Radek nisu na njegovoj talasnoj dužini, onda je odluka da se rastanu odličan potez. Greg Rusedski je bio u pravu kada je rekao da Đoković mora da igra svake nedelje kako bi povratio glad. I Novak će igrati, prvo u Monte Karlu, pa zatim u Madridu, Rimu, Parizu... Ovaj put sam, moraće dobro da se potrudi da prvi put od oktobra 2006. godine ne završi van prvih 20 na ATP listi. A to neće biti nimalo lako jer na turnirima na šljaci brani 1.500 bodova.