Šešelju 10 godina zbog proterivanja Hrvata
Vojislav Šešelj (64) osuđen je na 10 godina zatvora zbog podstrekivanja na zločine protiv čovečnosti počinjene 1992. u vojvođanskom mestu Hrtkovci.
Lider Srpske radikalne stranke već je odslužio ovu kaznu jer je u pritvoru proveo 11 godina i devet meseci, tako da se neće vraćati u Hag. Žalbeno veće Mehanizma Haškog tribunala, koji je nasledio postupke zatvorenog suda, tako je poništilo deo oslobađajuće presude Šešelju izrečene 31. marta 2016, proglasilo ga krivim i odredilo kaznu zatvora.
Prema mišljenju žalbenog veća, Šešelj je svojim govorom od 6. maja 1992. u Hrtkovcima u Vojvodini, na promociji Srpske radikalne stranke, podstrekivao na zločine protiv čovečnosti - progone, deportacije i prisilno premeštanje. U obrazloženju ove odluke veće je zaključilo da je Šešeljev govor bio jasan poziv za prisilno iseljenje hrvatskog stanovništva. Citirane su i Šešeljeve izjave: „U Hrtkovcima nema mesta Hrvatima“i „Izvešćemo ih na granicu srpske zemlje, odatle neka peške idu“. Takođe se konstatuje da je okupljena gomila skandirala
„Hrvati u Hrvatsku“i „Ovo je Srbija“.
Žalbeno veće je konstatovalo da je Šešelj imao odlučan uticaj na pripadnike njegove radikalne stranke, a da su nakon njegovog govora Hrvati u Hrtkovcima bili izloženi progonu i prisilnoj deportaciji.
- Veće proglašava Šešelja
krivim i izriče mu osuđujuće presude, po tri tačke optužnice, od 10 godina zatvora - zaključio je predsedavajući žalbenog veća Teodor Meron, nekadašnji predsednik Haškog tribunala.
Pored toga, žalbeno veće je zaključilo da je pretresno veće prilikom donošenja
prvostepene presude ignorisalo da su postojali sistematski i rasprostranjeni napadi na nesrpsko stanovništvo u Hrvatskoj i BiH.
- Smatramo da već na prvi pogled postoje zločini koje su počinile udružene srpske snage s ciljem da se trajno ukloni muslimansko, hrvatsko i dugo nesrpsko stanovništvo. Međutim, optužba nije dokazala da je pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat u kojem je Šešelj učestvovao - naveo je sudija Meron.
Žalbeno veće je odlučilo i da prvostepeno veće Tribunala nije pogrešno zaključilo što je Šešelja oslobodilo odgovornosti po pitanju njegovih govora u Vukovaru, Malom Zvorniku i u Skupštini. Tako je oslobođen za zločine u Hrvatskoj i BiH. Šešelj je na kraju osuđen po tri tačke za zločine protiv čovečnosti, progon, deportaciju i nečovečno postupanje, a oslobođen je po ostalih šest tačaka, za kršenje zakona ili običaja ratovanja, ubistvo, mučenje, surovo postupanje, pljačkanje i uništavanje verskih ili školskih objekata.
Inače, haško tužilaštvo je u žalbi na oslobađajuću presudu tražilo da se Šešelj osudi po svim tačkama optužnice i predložilo kaznu od 28 godina zatvora ili ponavljanje suđenja. Šešelj je u odgovoru na žalbu tužilaštva predložio da se u celosti potvrdi prvostepena presuda kojom je oslobođen.