Ko kontroliše finansiranje stranaka?

Od fantomskih agencija do kafanskih transakcija: finansiranje političkih partija u Srbiji - naročito pre i tokom izbornih kampanja - uzalud je striktno zakonski definisano kad se praksa odvija u sivoj zoni.

Prošlo je skoro dve godine od kada je u javnosti prvi put prezentovan nacrt novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u kojem se ne navodi izričito da će se ovo telo baviti monitoringom finansiranja političkih aktivnosti partija. Donošenje zakona odloženo je 2016. godine, pa i iduće 2017. godine, a ni ove godine nije visoko na agendi Skupštine, Vlade i Ministarstva pravde.

- U ovom trenutku ne zna se šta će biti sa zakonom - kaže Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija“.

Kome uopšte treba ovaj zakon, kad se - pokazuje već letimična analiza - sve stranke u Srbiji finansiraju lovom u mutnom, kroz rupe između odredaba i članova zakona, nejasnim transakcijama?

Poslednjih 15 godina (a sasvim sigurno i odranije) taj novac se koristi za najrazličitije aktivnosti: od banalnih - plaćanja dnevnica aktivistima, do kriminalnih - kupovine glasova.

2008. MARKETINŠKI FANTOMI

Zlatko Minić, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije (od 2009. do 2013. godine), kaže da je njegov početak bavljenja analizom finansijskih tokova koji se slivaju u političke stranke obeležio trend fantomskih firmi kao glavnih donatora sredstava.

- Svojevremeno, oko 2008. godine recimo, glavni finansijeri političkih partija bile su marketinške agencije. To se, otprilike, poklopilo sa godinama uspona Demokratske stranke i G17+, čiji su finansijeri i bile te agencije. Neke od njih bile su stvarne, firme koje su funkcionisale, ali bilo je i mnogo onih koje su osnivane samo u tu svrhu, da bi se nakon izbora gasile. Naš zakon je, inače, jako restriktivan po tom pitanju: kada pogledate ko ne može da finansira političke stranke, tu je jako mnogo subjekata, pa se na kraju sve svede na ovakve firme - kaže Minić.

No, poslednjih godina nema ni takvih kompanija, što je, ispostaviće se, još gore po ukupnu sliku.

- U pitanju je ogromno, neotkriveno polje, siva zona. Kada pričamo o finansiranju kampanje i partija, mi imamo u vidu praktično samo vrh ledenog brega - ističe Minić.

To čak i nije pitanje zakona: kakav god zakon da usvojimo, ne možemo pratiti tokove novca u kešu - kaže Minić.

Taj novac se koristi za kupovinu glasova ili kupovinu prostora u medijima, ali neoficijelnog, ne onog koje je vidljivo kroz zakupljeni medijski prostor... 2012: „ZAČUĐUJUĆA RAVNODUŠNOST“

Nekoliko godina kasnije - te prelomne 2012. godine izveštaj predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Stojiljkovića o monitoringu izbora zvučao je tragikomično.

- U prethodnoj izbornoj

kampanji sve stranke zaobilazile su Zakon o finansiranju političkih stranaka. Stranke su pokazale začuđujuću ravnodušnost prema podnošenju izveštaja o finansiranju i pravu građana da znaju ko daje novac strankama - rekao je Stojiljković tada medijima. On je naveo da su stranke u kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore potrošile oko 26 miliona evra, od kojih je više od 17 miliona evra obezbeđeno iz javnih izvora.

- To je mali novac, ali u kampanji se uspostavljaju veze oko tendera, nabavki i ulazi se u sivu ekonomiju, i to je rodno mesto delovanja novca na politiku - rekao je profesor FPN.

Slučaj koji je pod lupu javnosti dospeo godinu dana kasnije otkrio je mehanizam koji slikovito svedoči o sudbini takvih postupaka. Naime, kako je pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), te 2013. godine Milinko Živković, u to vreme funkcioner SNS, izmirio je u junu račun od 200.000 dinara u zaječarskom hotelu „Srbija-Tis“. Prethodno je uzeo novac od 19 ljudi, deo dodao i sam, a onda u gotovini, mimo računa stranke, platio smeštaj aktivista angažovanih tokom kampanje za lokalne izbore. Agencija za borbu protiv korupcije primetila je ovaj događaj, podnela prijavu, da bi slučaj - tri godine kasnije - krivično zastario, a potom bio kvalifikovan kao prekršaj.

2017: KAFANSKE TRANSAKCIJE

- To kruženje novca je ono što smo viđali u prethodnih nekoliko izbornih ciklusa. Ne možete da se ne zapitate zbog čega je nekoj partiji koja ima ogromne prihode, poput Srpske napredne stranke, to potrebno - pita se Minić.

Imali smo prilike da čujemo i tumačenje predsednika Vučića o pojedinačnim donacijama građana, kojih je SNS u kampanji za izbore 2017. imao čak 6.940.

- Sad ću da vam objasnim kako. Sedimo nas dvoje u kafani, i bude tu i neki treći čovek. Ja ne znam da li je to tako, al’ pretpostavljam. Ja kažem: „a ja hoću da dam 800 evra, ali ja ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je to. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku“rekao je Vučić u intervjuu za portal „Insajder“.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je jasan: pojedinac ne može da donira iznos veći od 20 prosečnih plata; isti zakon kaže i da je ovaj primer - u kojem se praktično prikriva pravi donator sredstava - krivično delo koje je kažnjivo robijom od tri meseca do tri godine.

- Ne znam da je bilo pokretanja slučaja pred sudom, a nije da nije bilo afera. Ovde se ne sme amnestirati tužilaštvo: oni bi morali da imaju razlog da se sami oglase i sami pokrenu postupak kaže Nenadić.

Zbog toga je Agencija za borbu protiv korupcije, krajem 2017, zatražila od Uprave za sprečavanje pranja novca da uradi kontrolu transakcija SNS zbog sumnje da ovaj novac ptiče od krivičnih dela.