Blic

Na jagodama i zelenoj salati najviše pesticida

Pune tezge i rafovi ranog povrća donose sa sobom opasnost ukoliko se ne pripreme dobro za ishranu - na domaćem tržištu jagode i zelena salata nose najveći rizik da u sebi sadrže ostatke pesticida.

- miloš staniĆ

Da li voće i povrće koje jedemo u sebi ima više ostataka pesticida od onoga što je dozvoljeno pitanje je koje se provlači godinama, a vrste voća u kojima bi se pesticidi najlakše mogli naći su jagode, breskve i jabuke, dok je kod povrća najrizični­ja zelena salata.

Prof. dr Milan Stević sa Poljoprivr­ednog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da jagoda sasvim sigurno spada u najrizični­je vrste.

- Kod jagode je vrlo kratak agrotehnič­ki rok od cvetanja do berbe, a ona je naročito u fazi zrelosti izložena patogenima i štetočinam­a, kao i truleži. Vi morate da ih tretirate pred berbu - objašnjava Stević.

On dodaje da je jagoda svakako voće koje se često tretira, zbog toga što je osetljiva.

Pofesor Stević kaže da je i breskva voće kod kojeg se relativno često nalazi povećana koncentrac­ija pesticida.

- Breskva se dosta tretira. Probleme prave insekticid­i, koji se koriste blizu berbe, i fungicidi. Kod breskve je stanje nešto povoljnije u odnosu na jagodu - kaže Stević.

Jabuka je voće koje se najviše tretira, pogotovo u zemljama iz kojih je uvozimo, kao što su Italija i Poljska.

- Oni tretiraju jabuku od 22 do 24 puta, a kod nas se tretira i do sedam puta manje - kaže Stević.

Međutim, kako objašnjava Stević, to ne znači da u njoj ima najviše ostataka pesticida.

- Jabuka ima daleko duži vegetacion­i period od jagoda, a nema tretiranja na tri nedelje do berbe i najveći deo tretiranja obavi se već do maja - dodaje naš sagovornik.

Kod povrća, najrizični­ja vrsta u kojoj bi se mogli naći ostaci pesticida je zelena salata, i to zato što se prska neposredno pre berbe.

- Zelena salata svakako spada u rizičnu grupu zbog kratkog vegetacion­og perioda. Za četrdeseta­k dana kod salate se primeni veći broj tretiranja, što znači da manje vremena prolazi od tretiranja do berbe - napominje Stević.

Naš sagovornik kaže da ukupan broj tretiranja voća i povrća ne određuje i štetne rizike, već da su važniji vegetacion­i period i stručnost primene pesticida. Kako kaže, ukoliko se pesticidi primenjuju stručno, neće biti problema ni sa jagodama.

Nenad Papović iz Nacionalne organizaci­je potrošača Srbije kaže za „Blic“da su upravo počeli da rade istraživan­je o kvalitetu životnih namirnica i pozvali građane da im pomognu.

- Građani treba da nam kažu šta je sve to na šta sumnjaju. Sada kada imamo Savet za procenu rizika, moramo mnogo ozbiljnije da se posvetimo pitanjima namirnica. Na tom polju dugo se nije radilo ništa. Sumnjivo je i uzorkovanj­e voća i povrća na granici. Odnese se jedna gajbica i da se papir. Pitanje je i na koje se parametre ispituje, da li su oni zastareli - kaže Papović.

Međutim, otklanjanj­e pesticida nije toliko teško. Stručnjaci preporučuj­u da se voće i povrće pod mlazom vode pere najkraće 30 sekundi. Kuvanje je, takođe, jedan od načina, kao i pranje plodova u rastvoru vode i sode bikarbone.

 ??  ??
 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia