Kad sam rekao odoh na porodiljsko, niko mi nije verovao
Nenada Nikolića iz Novih Banovaca, još davne 1982. godine, nijedna predrasuda nije mogla da spreči da uzme porodiljsko odsustvo umesto svoje supruge i da tako postane jedan od prvih muškaraca na našim prostorima koji je to učinio.
- Supruga je nakon studija medicine stažirala i pošto nismo znali da li će i kad dobiti posao, odlučili smo da dobijemo bebu. Ona je u međuvremenu konkurisala za posao u Dimitrovgradu, Arilju, Mionici i Bosni - priča Nenad Nikolić i dodaje da nisu ni slutili u kom će trenutku posao doći.
Potpuno neočekivano, pred sam porođaj krajem oktobra 1982, Zvijezdani je stiglo obaveštenje da je primljena u ambulantu u Bratuncu u Bosni.
Kako je porođaj protekao neizvesno, jer se Zvijezdana porodila pre termina, ovo dvoje mladih roditelja počeli su isprva da prolongiraju njen posao, jer ona nije bila u zdravstvenom stanju da počne da radi.
- Govorili smo da je nazebla, da ima kijavicu i jedva smo uspeli da izmolimo nedelju dana njenog odsustva. Jedino što nam je preostalo bilo je da ja uzmem porodiljsko - priča penzionisani kapetan Jugoslovenskog rečnog brodarstva, koji je dobio šest meseci porodiljskog odsustva.
- Sin Bojan i ja smo ostali sami. Zvijezdana je bila u Bosni, a mi smo je vikendom posećivali. Ništa mu nije falilo, osim majčinog mleka, koje smo nadomestili dohranom - kaže Nikolić i dodaje da je Bojan sve vakcine na vreme dobio, a Nenadu nije bilo teško ni da pere pelene, jer je dečak koristio pamučne.
- Najteže mi je bilo kad je plakao, a ja ne znam zašto plače. Shvatim da mu je ušla voda u uvo, iako sam znao da to ne sme. Odvezem ga u Hitnu, i to je brzo bilo sređeno, ali još se sećam onog njegovog tužnog, bespomoćnog lica - priča kroz suze kapetan o kome su i te davne 1982. pisale novine.
Kaže i da je vrlo brzo napravio sistem u koji su se on i Bojan brzo uhodali.
- Spavao je pored mene na
krevetu, ja sam mu noću, kad se zaplače, samo davao flašicu i on kroz san to pojede, a ja kad čujem vazduh, brzo je izvadim i obojica nastavimo da spavamo - objašnjava neke od zanimljivih trenutaka kojih se i dan danas seća.
Reakcije okoline nisu ga mnogo zanimale, samo se seća da kada je došao u socijalno po prvu platu ni zaposlene u toj ustanovi nisu znale da je moguće da otac bude na porodiljskom, pa su ga u čudu gledale, misleći da se šali sa njima, međutim, ubrzo je situacija rešena i on je porodiljsku platu primao čitavih šest meseci.
Porodica, kaže, nije ni znala da on čuva Bojana, kao ni brojne Zvjezdanine kolege, pa su se mnogi začudili kad je dečak ostao kod nje nakon šest meseci.
- Ja sam želeo da ona radi, jer je posao u toj struci neizvestan. Nije me bilo briga za mišljenja okoline, a nisam se nešto ni hvalio da sam na porodiljskom - priča Nenad i dodaje da je mali Bojan bio mirno dete, poslušno većinom, i da sa njim nije nikada imao većih problema.
Nakon šest meseci kapetan je morao da se vrati na posao, a brigu o detetu je preuzela majka u Loparima, gde je dobila premeštaj i stan. U tome joj je pomagala jedna žena dok je na poslu i Nenad, koji je koristio svaki vikend da ih vidi.
O tom iskustvu priča sa osmehom na licu i kaže da nikada nije zažalio što je to tako ispalo, a nakon što su se napokon spojili, nastavili su da žive u Novim Banovcima do 1992. godine.