Bruka Beogradskog maratona
Tradicionalni Beogradski maraton je bio i prošao, a repovi su ostali. I vuku se već godinama. Ovogodišnji, 31. bio je najlošije organizovan otkad se ovom sportskom manifestacijom naša prestonica ponosi. Umesto da našim ulicama, kao nekad, trče svetski poznati maratonci boreći se za nagrade, došli smo u situaciju da se brukamo pred svetom i da se mi u Beogradu stidimo nekada velikog sportskog spektakla.
Beogradski maraton je na putu da izgubi licencu zbog neisplaćenih nagrada najbržim takmičarima. Zbog toga je vreme prvoplasiranog Kristijana Stošića (rezultat 2:45.23) u nedelju popodne bilo pola sata sporije od najsporijeg dosadašnjeg ikada prvoplasiranog. Ako se tome doda da Kenijci, tradicionalno poznati, najbolji i najbrži
maratonci, nisu učestvovali, dolazimo do zaključka da je manifestacija propala.
Dejan Nikolić, dugogodišnji direktor Beogradskog maratona, krivac je za to što se više ne ponosimo trkom od crkve Svetog Marka do Terazija. Na naša pitanja i pozive nije odgovarao, a dužan je da da objašnjenje otkud 2012. godine dug od 120.000 evra, koji je prijavio u dopisu Aleksandru Šapiću, tadašnjem predsedniku organizacionog odbora. Taj dug je danas narastao na 250.000 evra! Nikolić, naravno, ne želi da priča o problemima, već stvara veštačku sliku da je Beogradski maraton uspeo i da treba da mu se divimo, iako je on glavna kočnica i čovek koji je kriv što je ovo takmičenje izgubilo svaku vrednost i kredibilitet u našoj zemlji, naravno i šire.