Uvozni krompir jeftiniji i lepši, ali drugačijeg ukusa
Da li je krompir koji kupujemo na pijacama uvozni ili domaći, pitanje je koje postavljaju kupci ovih dana. Upitan je, kažu kupci, i njegov ukus, dok je cena pristupačna.
Ako pitate prodavce, nema dileme da je krompir iz Srbije i da je najčešće sitgao iz zapadnog dela naše zemlje koji je poznat po njegovoj proizvodnji, ili iz Ivanjice.
Međutim, prethodnih dana proizvođači su otvoreno rekli da se uvozni krompir prepakuje i prodaje na pijacama kao ivanjički, što njima smeta i guši proizvodnju.
Pijačni prodavci u Novom Sadu koji ne kriju da prodaju uvozni krompir kažu da je on jeftiniji od domaćeg, pravilnog oblika i lep na oko, što, uz reklamu pojedinih da dolazi iz našeg najpoznatijeg regiona po proizvodnji krompira, garantuje prodaju. Oni smatraju da nije u redu da se takav krompir predstavlja kao domaći, jer je s njim sve u redu, te nema potrebe da se laže. Jedan od prodavaca na novosadskoj Ribljoj pijaci kaže da već godinama na pijaci prodaje najviše krompira i da mu sav krompir dolazi sa Rudnika.
- Priča da je krompir iz Albanije nije istinita, ima ga iz Holandije i Francuske, i ove godine je čak malo bolji od našeg - iskren je prodavac.
On objašnjava da u ceni svakako nema velike razlike, već da je „pet dinara goredole“.
Cene krompira na pijacama širom Srbije su od 50 do 80 dinara za kilogram. Krompir je u marketima jeftiniji, i uglavnom je naglašeno da li je krompir uvozan ili domaći. Na akcijama u prodavnicama krompir može da se nađe i za 40 dinara pa sve do redovne cene od 70 dinara za kilogram.
- Ovaj jeftiniji sigurno nije naš, to se i vidi, pošto je tako lep, ali je manje ukusan - navodi jedan kupac na novosadskoj Ribljoj pijaci.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za „Blic“da Srbija nije poznata kao zemlja uvoznica krompira, ali i da uvozni krompir ne bi smeo da se prodaje kao domaći.
- Svaki uvozni proizvod mora biti deklarisan. Iako to nije dopušteno, na pijacama mogu da se posluže ovim marketinškim trikom i prodaju ga kao domaći. Tržište je slobodno i svaki trgovac traži da kupi jeftin krompir iz uvoza, dok ja uvek apelujem da kupujemo domaće, jer zaista imamo krajeve poznate po proizvodnji kvalitetnog krompira - ističe Prostran.
Prostran dodaje da bi na deklaraciji moralo da stoji i čime je krompir tretiran, pošto sada počinje njegova intenzivna faza klijanja.
U Srbiji se godišnje proizvede više od 600.000 tona krompira, a primera radi, 2016. godine uvezeno je 7.500 tona. Međutim, proizvođači su se u više navrata žalili da se krompir uvozi nekontrolisano, te da se deklaracije prelepljuju i da se plasira kao domaći.