Iz “Blica” do novih medalja

Velika je čast i obaveza biti na čelu sporta koji ima trofejnu istoriju i rezultate, ali koji ima i dug od 1,3 miliona evra - kaže prvi čovek srpskog vaterpola.

Samo 24 sata pošto je izabran za novog predsednika Vaterpolo saveza Srbije, Viktor Jelenić je bio gost redakcije “Blic”. Zato smo razgovor i otvorili temom obaveza tokom prvog radnog dana.

- Jeste. Imali smo kolegijum u Savezu, a Nemanja Marjan, generalni sekretar, i ja, baš iz vaše redakcije putujemo u Budimpeštu na kongres FINA, na kojem se odlučuje o promeni vaterpolo pravila - započeo je priču u našoj redakciji Jelenić.

- Hoćemo u Tokiju 2020. ponovo da budemo prvaci. Moja je želja da u predolimpijskoj godini vratimo reprezentativce iz inostranstva u Srbiju kako bismo bili na oku selektora koji bi pratio njihovu formu. To rade sve velike reprezentacije poput Mađarske, Amerike, Australije.

- Nisam još razgovarao sa vaterpolistima, to se nalazi u mom programu. Ideja je da se u dva, tri ili četiri naša kluba, a to su Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina, vrate vaterpolisti koji su u njima ponikli. Da ti klubovi igraju u Evropi, da vratimo klupski vaterpolo na noge.

- To je čast i obaveza. Ne znam da li je neko u bilo kojem sportu uspeo da objedini titule evropskih, svetskih i olimpijskih šampiona. Fenomenalni sportski rezultati, ali treba znati da me je na tom mestu sačekao i dug od 1,3 miliona evra.

- On je svetska klasa. Vaterpolista par ekselans. Radio je malo u Vojvodini, ima želju da pomogne. Da zajedno održimo kontinuitet ovih sjajnih rezultata i da pomogne oko saradnje sa klubovima.

- Moramo da razgovaramo sa lokalnim samoupravama za klubove koji su u Beogradu posebno zato što oni imaju najviše problema sa bazenima i troškovima koji su komercijalni. Njima najviše treba pomoći. Klubovi koji igraju evro-takmičenja i regionalnu ligu imaju problema sa finansijama, a mi ćemo se kao Savez postarati da svakom od klubova pomognemo. Želimo da ih ojačamo, stvorimo dobre vaterpoliste koji će moći da naslede asove u reprezentaciji.

- I na skupštini sam kazao da se taj sport održao na Olimpijskim igrama samo zato što je popularan u Americi, Kanadi, Australiji, dok je muški vaterpolo više vezan za Evropu. Moja ideja je da imamo akcije kojima bismo privukli devojčice na bazen i želja mi je da svaki klub koji ima mušku ekipu ima i ženski tim.

- Od kada sam se 2009. posle 16 godina provedenih u inostranstvu vratio u Srbiju, vezan sam za Crvenu zvezdu. Zvezda praktično tada nije ni postojala. Bila je ugašena. Od januara 2010. se trudimo da klub stavimo na svoje noge, da se pozicioniramo u srpskom vaterpolu i pokušamo da pariramo Partizanu koji je zaista vaterpolo gigant. Želeo sam samo da Zvezda bude ravnopravna sa Partizanom. Da imamo iste uslove, iste cene za termine. Sećam se, mi smo za sat vremena termina te 2010. plaćali 16.900 dinara. To je tada bilo oko 170 evra. Kao na Menhetnu da treniramo! Mi bismo tada za nedelju dana potrošili koliko Partizan za dan i po. Hteo sam samo da budemo ravnopravni, a u bazenu neka pobedi bolji.

- U novembru 2009. sam sa još dvojicom prijatelja otišao kod Aleksandra Vučića, velikog zvezdaša. Pitali smo tada za pomoć i on nam je otvoreno rekao da nije u mogućnosti, ali da će rado pomoći kada bude imao uslova za to. Održao je reč, iskreno, teško da bismo izdržali sve da njega nije bilo - ističe Jelenić.

Da nije bilo Vučića, VK Zvezda danas ne bi postojala kaže Jelenić